Sankcije i spoljna pomoć pomažu kada menjaju račun ljudi koji održavaju vlast, a ne samo život običnih građana. Zamrzavanje imovine, zabrana putovanja ili ograničenje konkretne tehnologije može pogoditi odgovorne i otežati nadzor ili finansiranje mreže.

Široke trgovinske i finansijske zabrane, međutim, često povećavaju cene, smanjuju posao i lekove i daju vlasti mogućnost da krivicu prebaci na spoljnog neprijatelja. Pomoć demokratiji ima veći učinak kada jača domaće medije, organizacije, pravnu zaštitu i sposobnost građana da sami deluju, a ne kada pokušava da zameni domaću politiku. Ishod zavisi od preciznosti mere, drugih izvora podrške režimu i mogućnosti prilagođavanja. Zato svaka politika mora pratiti ko stvarno plaća cenu i menjati se kada teret pada na pogrešne ljude.