Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Istraživački okvir i šira akademska baza
Zašto ljudi koriste veze i kada misle da veze ne bi trebalo da postoje?
Ljudi koriste vezu ili „poklon“ kada veruju da redovna procedura neće biti dovoljno brza, jednaka ili sigurna za nešto što im je važno, poput lečenja, posla ili dokumenta. Pojedinac tada ne mora želeti da krši pravilo; može misliti da samo pokušava da dobije ono što bi mu svakako pripadalo i da svi drugi rade isto.
Njegovo rešenje, međutim, potvrđuje zaposlenima i drugim građanima da formalni put nije glavni, pa sledeći čovek ima još manje razloga da mu veruje. Tako nastaje krug u kojem nepravedan sistem podstiče ponašanje koje ga dodatno čini nepravednim. Veza nije uvek zloupotreba — može pomoći da se pronađe informacija. Problem nastaje kada menja red prvenstva, traži protivuslugu ili drugima zatvara pristup istom pravu.
Građanin koristi vezu ili poklon ne samo zato što želi nepravednu prednost, već i zato što veruje da bez toga neće dobiti ni ono što mu pripada. U Srbiji istraživanja opisuju paralelni poredak u kojem lična usluga, posrednik i uzvraćanje poverenja često deluju pouzdanije od spore ili selektivne institucije. Svaki takav potez pojedincu rešava problem, ali zajedno potvrđuju sistem koji tera sledećeg čoveka da radi isto.
Kako je nalaz razložen u matrici
Sociološke studije korupcije i klijentelizma i istraživanja socijalne zaštite opisuju uzajamnost, posredovanje i nepoverenje u formalna pravila.
To je zamka zajedničkog delovanja: pojedinac plaća cenu ako sam odbije neformalno pravilo, dok bi svi imali korist kada bi ustanova pouzdano primenjivala isto pravo.
Da — mehanizam je snažno potkrepljen kvalitativno, mada učestalost zavisi od oblasti i mesta.
Objašnjenje ne opravdava mito niti tvrdi da svi građani koriste veze. Odgovornost postoji, ali je reforma nepotpuna ako kažnjava samo pojedinca, a ostavlja diskreciju i nepouzdanost koje proizvode pritisak.
Veza ponekad samo pomaže čoveku da pronađe informaciju ili razume proceduru. Problem je kada zaobilazi pravilo, traži političku podršku ili drugima zatvara isti put.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
objašnjenje kako sistem radi
Stokes, S. C., Dunning, T., Nazareno, M. i Brusco, V. (2013), Brokers, Voters, and Clientelism, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Stokes i koautori pokazuju zašto „veza“ može postati praktično racionalna čak i ljudima koji takav sistem ne smatraju dobrim: lokalni posrednici kontrolišu informacije i pristup konkretnim poslovima, uslugama i koristima, pa direktan odnos sa njima može biti sigurniji put do nečega što bi formalno trebalo da se dobija po opštim pravilima.
pregled više istraživanja
Hicken, A. (2011), „Clientelism“, Annual Review of Political Science 14: 289–310.
- Doprinos ovom odgovoru
- Hicken pokazuje da klijentelizam nije jednostavno „ljudi vole veze“, već odnos u kojem je konkretna korist uslovljena političkom podrškom. Kada se resursi stvarno dele na taj način, korišćenje lične političke veze može biti odgovor na pravila sistema čak i kada ljudi privatno žele nepristrasniji sistem.
kritički pregled više istraživanja
Hicken, A. i Nathan, N. L. (2020), „Clientelism’s Red Herrings: Dead Ends and New Directions in the Study of Nonprogrammatic Politics“, Annual Review of Political Science 23: 277–294.
- Doprinos ovom odgovoru
- Hicken i Nathan pokazuju da takvi odnosi mogu opstajati čak i kada političar ne može pouzdano da proveri kako je neko glasao. To znači da veze ne moraju da funkcionišu samo kroz direktnu pretnju: lični odnos, očekivanje uzajamnosti i ponavljanje razmene mogu biti dovoljni da sistem opstane.
studija Srbije
Petrović, V. (2026), „Under Pressure: The Politics of Clientelism and Coercion in Serbia“, Democratization.
- Doprinos ovom odgovoru
- Petrović pokazuje kako se u Srbiji klijentelistička korist može preplitati sa pritiskom: ako pristup poslu ili drugom resursu zavisi od političke mreže, čovek može koristiti „vezu“ ne zato što smatra da je to dobro, već zato što procenjuje da bez nje ima manje šanse ili veći rizik.
pregled više istraživanja
Miller, D. T. (2023), „A Century of Pluralistic Ignorance: What We Have Learned About Its Origins, Forms, and Consequences“, Frontiers in Social Psychology 1.
- Doprinos ovom odgovoru
- Miller daje drugi deo objašnjenja: ljudi često sistematski pogrešno procenjuju šta drugi privatno misle. Ako svako vidi da ostali koriste veze, može zaključiti da ih svi drugi prihvataju — i nastaviti da ih koristi iako bi većina privatno više volela da sistem funkcioniše drugačije.
Izvori koji potkrepljuju primer iz Srbije, sa tvrdnjom koju podržavaju i svojim ograničenjem.
Recenzirani naučni rad - Provereno 21.08.2026
Vuković, Danilo, i Bojan Spaić. 2022. “Parallel Normative Reality: The Informal Order of Corruption and Clientelism in Serbia.” Sociologija 64(4): 519–542. https://doi.org/10.2298/SOC2204519V
- Šta izvor beleži
- Autori nalaze dovoljno dokaza za paralelni neformalni poredak u kome se formalna pravila krše, dok se pravila mreže lojalnosti održavaju.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da ljudi koriste vezu i poklon i kao odbranu od nepouzdane institucije, čime pojedinačno rešavaju problem, ali zajednički održavaju neformalni poredak.
- Ograničenje izvora
- Nalaz opisuje korupciju i klijentelizam; sam po sebi ne određuje tip režima niti pokazuje da je svaka nezakonitost centralno vođena.
Recenzirani naučni rad - Provereno 21.08.2026
Vuković, Danilo, i Marija Stefanović. 2024. “Leaving No One Behind: Party Clientelism in Social Welfare in Serbia.” Annals of the Faculty of Law in Belgrade 72(4): 697–722. https://doi.org/10.51204/Anali_PFBU_24404A
- Šta izvor beleži
- Kvalitativno istraživanje pokazuje kako partijsko zapošljavanje i mreže lojalnosti mogu da preusmere rad javne službe i stvore strah i pasivnost među zaposlenima.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da ljudi koriste vezu i poklon i kao odbranu od nepouzdane institucije, čime pojedinačno rešavaju problem, ali zajednički održavaju neformalni poredak.
- Ograničenje izvora
- Istraživanje je dubinsko, ali sektorsko; zaključci se ne mogu automatski preneti na svaku javnu ustanovu.
Recenzirani naučni rad - Provereno 21.08.2026
Cvejić, Slobodan. 2016. “On Inevitability of Political Clientelism in Contemporary Serbia.” Sociologija 58(2): 239–252. https://doi.org/10.2298/SOC1602239C
- Šta izvor beleži
- Rad opisuje klijentelističke mreže koje povezuju vrhove partija, privredu, javni sektor i birače u slabom institucionalnom okruženju.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da ljudi koriste vezu i poklon i kao odbranu od nepouzdane institucije, čime pojedinačno rešavaju problem, ali zajednički održavaju neformalni poredak.
- Ograničenje izvora
- Zasniva se na kvalitativnim intervjuima i teorijskoj sintezi; ne meri učestalost svake prakse u celoj populaciji.
Domaći NVO — kvalitativno terensko istraživanje - Provereno 21.08.2026
CRTA. 2023. Mreža političkih pritisaka u centrima za socijalni rad. Beograd: CRTA.
- Šta izvor beleži
- Svedočenja opisuju centre kao tačke u hijerarhijskoj mreži u kojoj se posao, ugovor i pomoć mogu povezivati sa političkom lojalnošću i izbornom mobilizacijom.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da ljudi koriste vezu i poklon i kao odbranu od nepouzdane institucije, čime pojedinačno rešavaju problem, ali zajednički održavaju neformalni poredak.
- Ograničenje izvora
- Uzorak je kvalitativan i anonimizovan; nalazi otkrivaju mehanizme i obrasce, ali ne mere njihovu učestalost u svim centrima.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →