objašnjenje kako sistem radilinz2000
Linz, J. J. (2000), Totalitarian and Authoritarian Regimes, Lynne Rienner.
- Šta izvor doprinosi
- Razdvaja autoritarnu od totalitarne i demokratske vladavine i pokazuje zašto ograničen prostor za različite političke grupe, slaba odgovornost i neizvesne granice vlasti treba posmatrati zajedno.
Otvori izvor ↗razvoj i provera načina merenjacheibub2010
Cheibub, J. A., Gandhi, J. i Vreeland, J. R. (2010), „Democracy and Dictatorship Revisited“, Public Choice 143: 67–101.
- Šta izvor doprinosi
- Daje jasna pravila za razlikovanje demokratije i diktature i upozorava da ocena zavisi od toga kako merimo takmičenje i mogućnost da vlast izgubi izbore.
Otvori izvor ↗poređenje različitih vrsta sistemawahman2013
Wahman, M., Teorell, J. i Hadenius, A. (2013), „Authoritarian Regime Types Revisited: Updated Data in Comparative Perspective“, Contemporary Politics 19(1): 19–34.
- Šta izvor doprinosi
- Ažurira tipove autoritarnih sistema i pokazuje da partijski, vojni, monarhijski i višepartijski sistemi ne opstaju na isti način.
Otvori izvor ↗razvoj i provera načina merenjateorell2019
Teorell, J. i Lindberg, S. I. (2019), „Beyond Democracy–Dictatorship Measures: A New Framework Capturing Executive Bases of Power, 1789–2016“, Perspectives on Politics 17(1): 66–84.
- Šta izvor doprinosi
- Razlaže moć vlade deli na više delova i sprečava da se složeni sistemi pogrešno svedu na jednu etiketu ili jednu osobinu lidera.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjabrancati2014
Brancati, D. (2014), „Democratic Authoritarianism: Origins and Effects“, Annual Review of Political Science 17: 313–326.
- Šta izvor doprinosi
- Objašnjava kako ustanove koje samo na papiru izgledaju demokratski mogu služiti opstanku autoritarne vlasti, ali i otvoriti rizike koje vlast ne kontroliše potpuno.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevasvolik2012
Svolik, M. W. (2012), The Politics of Authoritarian Rule, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da autoritarna vlast istovremeno mora da kontroliše društvo i deli moć sa ljudima na koje se oslanja, pa vođa nikada nije jedini važan učesnik.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjageddes2018
Geddes, B., Wright, J. i Frantz, E. (2018), How Dictatorships Work, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Prati kako diktature nastaju, kako se vlast u njima raspoređuje, kako se moć vezuje za jednog čoveka, koliko traju i kako padaju, pa daje najširu osnovu za celu mapu.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjameng2023
Meng, A., Paine, J. i Powell, R. (2023), „Authoritarian Power Sharing“, Annual Review of Political Science 26: 153–173.
- Šta izvor doprinosi
- Objašnjava kako ljudi unutar autoritarne vlasti dele položaje i moć i zašto dogovor traje samo kada postoje pravila koja ih štite od samovolje vođe.
Otvori izvor ↗razvoj i provera načina merenjageddes2014
Geddes, B., Wright, J. i Frantz, E. (2014), „Autocratic Breakdown and Regime Transitions: A New Data Set“, Perspectives on Politics 12(2): 313–331.
- Šta izvor doprinosi
- Razdvaja odlazak vođe, kraj starog načina vladanja i dolazak demokratije i pokazuje da se ta tri događaja često pogrešno smatraju istom promenom.
Otvori izvor ↗poređenje različitih kombinacija uslovamaerz2020
Maerz, S. F. (2020), „The Many Faces of Authoritarian Persistence“, Government and Opposition 55(1): 64–87.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da sistemi opstaju različitim kombinacijama strategija i da nijedan pojedinačni stub nije dovoljan u svim slučajevima.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjaginsburghuq2018
Ginsburg, T. i Huq, A. Z. (2018), How to Save a Constitutional Democracy, University of Chicago Press.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje način na koji su pravila napisana sa političkom strategijom i pokazuje da ustavne kočnice mogu i usporiti i olakšati slabljenje demokratije.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevacarothers2022
Carothers, C. (2022), „Taking Authoritarian Anti-Corruption Reform Seriously“, Perspectives on Politics 20(1): 69–85.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da neke autoritarne vlasti zaista mogu smanjiti korupciju, ali tako što skupljaju moć i kontrolu na jednom mestu, čime ujedno jačaju ceo sistem.
Otvori izvor ↗razvoj i provera načina merenjahansonsigman2021
Hanson, J. K. i Sigman, R. (2021), „Leviathan’s Latent Dimensions: Measuring State Capacity for Comparative Political Research“, Journal of Politics 83(4): 1495–1510.
- Šta izvor doprinosi
- Razlikuje sposobnost države da prikupi porez, uskladi rad službi i sprovede odluke i tako pokazuje zašto jaka policija ne znači da država dobro radi u svim oblastima.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevabrownlee2007
Brownlee, J. (2007), Authoritarianism in an Age of Democratization, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje trajnost sistema sa organizacijom vladajuće partije i pokazuje zašto slični izborni pritisci ne proizvode iste ishode.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjabermeo2016
Bermeo, N. (2016), „On Democratic Backsliding“, Journal of Democracy 27(1): 5–19.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje zašto su postepeno širenje izvršne vlasti i plansko nameštanje izbornih uslova zamenili mnoge otvorene pučeve i grube izborne prevare.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjahaggardkaufman2021
Haggard, S. i Kaufman, R. R. (2021), Backsliding: Democratic Regress in the Contemporary World, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Ističe duboke političke podele, preuređenje partijskog sistema i postepeno podrivanje kao povezane uslove koji izvršnoj vlasti otvaraju prostor za dalje jačanje sopstvene moći.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljaluhrmannlindberg2019
Lührmann, A. i Lindberg, S. I. (2019), „A Third Wave of Autocratization Is Here: What Is New About It?“, Democratization 26(7): 1095–1113.
- Šta izvor doprinosi
- Dokumentuje savremeno slabljenje demokratije kao uglavnom postepen proces koji često počinje u izbornim sistemima i zahvata više delova demokratije.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjawaldnerlust2018
Waldner, D. i Lust, E. (2018), „Unwelcome Change: Coming to Terms with Democratic Backsliding“, Annual Review of Political Science 21: 93–113.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da isti vidljiv znak slabljenja demokratije može imati različite uzroke i dovesti do različitih ishoda.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjagrilloprato2024
Grillo, E., Luo, Z., Nalepa, M. i Prato, C. (2024), „Theories of Democratic Backsliding“, Annual Review of Political Science 27: 381–400.
- Šta izvor doprinosi
- Razvrstava načine na koje demokratija slabi prema tome ko pokreće promenu, šta građani znaju i kako se menjaju pravila ponašanja u ustanovama.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevascheppele2018
Scheppele, K. L. (2018), „Autocratic Legalism“, University of Chicago Law Review 85(2): 545–583.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako izabrani lideri koriste zakonite postupke i niz odvojenih promena da bi postepeno uklonili ograničenja sopstvene moći.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjaluhrmann2021
Lührmann, A. (2021), „Disrupting the Autocratization Sequence: Towards Democratic Resilience“, Democratization 28(5): 1017–1039.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da slabljenje demokratije nije nepovratno i označava mesta na kojima ljudi u ustanovama i društvu mogu prekinuti taj niz.
Otvori izvor ↗detaljna analiza jednog ili nekoliko slučajevalaebensluhrmann2021
Laebens, M. G. i Lührmann, A. (2021), „What Halts Democratic Erosion? The Changing Role of Accountability“, Democratization 28(5): 908–928.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da skupština, sudovi, mediji, građani i izborna tela mogu zaustaviti slabljenje demokratije i pošto je počelo, ali ne istim putem u svakoj zemlji.
Otvori izvor ↗poređenje različitih kombinacija uslovapanzano2026
Panzano, G. i Tomini, L. (2026), „Unity Makes Strength: Patterns of Democratic Resistance against Autocratization“, European Journal of Political Research, First View: 1–26.
- Šta izvor doprinosi
- Nalazi da nema jednog poteza koji je uvek nužan, ali da udruženi otpor ustanova, politike, društva i spoljnih partnera najčešće prati opstanak demokratije.
Otvori izvor ↗kritički pregled više istraživanjaprzeworski2023
Przeworski, A. (2023), „Formal Models of Authoritarian Regimes: A Critique“, Perspectives on Politics 21(3): 979–988.
- Šta izvor doprinosi
- Upozorava da uredni teorijski modeli ponekad pretpostave baš ono što bi trebalo dokazati i da se vlast ne može objasniti jednim jednostavnim pravilom koje važi svuda.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevalandau2013
Landau, D. (2013), „Abusive Constitutionalism“, UC Davis Law Review 47: 189–260.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako ustavne promene mogu formalno slediti proceduru, a suštinski smanjiti takmičenje i ograničenja izvršne vlasti.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevavarol2015
Varol, O. O. (2015), „Stealth Authoritarianism“, Iowa Law Review 100: 1673–1742.
- Šta izvor doprinosi
- Opisuje zloupotrebu naizgled neutralnih pravnih mehanizama protiv konkurencije i upozorava da se autoritarni cilj ne vidi uvek iz teksta pravila.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjalittlemeng2024
Little, A. T. i Meng, A. (2024), „What We Do and Do Not Know about Democratic Backsliding“, PS: Political Science & Politics 57(2): 224–229.
- Šta izvor doprinosi
- Razdvaja čvrsta saznanja od popularnih pretpostavki i posebno upozorava na probleme merenja, uzročnosti i selekcije slučajeva.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaboixsvolik2013
Boix, C. i Svolik, M. W. (2013), „The Foundations of Limited Authoritarian Government“, Journal of Politics 75(2): 300–316.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da pravila unutar diktature mogu učiniti podelu moći pouzdanijom kada ljudi oko vođe inače nemaju bezbedan način da ga zaustave.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevagandhiprzeworski2007
Gandhi, J. i Przeworski, A. (2007), „Authoritarian Institutions and the Survival of Autocrats“, Comparative Political Studies 40(11): 1279–1301.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da partije i parlamenti mogu organizovati ustupke i saradnju sa društvenim grupama, umesto da budu samo prazna scenografija.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjawintrobe1998
Wintrobe, R. (1998), The Political Economy of Dictatorship, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje lojalnost, strah, novac i privredne rezultate i pokazuje da različite diktature koriste različite odnose nagrade i kazne.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevagandhi2008
Gandhi, J. (2008), Political Institutions under Dictatorship, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Objašnjava kada diktatori osnivaju partije i parlamente da bi kupili saradnju, podelili koristi i smanjili rizik od protivljenja.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevamagaloni2008
Magaloni, B. (2008), „Credible Power-Sharing and the Longevity of Authoritarian Rule“, Comparative Political Studies 41(4–5): 715–741.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako vladajuća stranka može ograničiti samovolju vođe i učiniti podelu koristi i promenu lidera predvidljivijom.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjahassan2022
Hassan, M., Mattingly, D. i Nugent, E. R. (2022), „Political Control“, Annual Review of Political Science 25: 155–174.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje kadrovsku politiku, teritorijalnu kontrolu, vezivanje važnih ljudi za vlast i pritisak i pokazuje da vlast zavisi od ljudi koji sprovode odluke na nižim nivoima.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjapepinsky2017
Pepinsky, T. B., Pierskalla, J. H. i Sacks, A. (2017), „Bureaucracy and Service Delivery“, Annual Review of Political Science 20: 249–268.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje dobru organizaciju, samostalnost i prisustvo javne uprave u društvu sa kvalitetnijim uslugama i pokazuje da više novca ne znači automatski bolji rad.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjadahlstrom2022
Dahlström, C. i Lapuente, V. (2022), „Comparative Bureaucratic Politics“, Annual Review of Political Science 25: 43–63.
- Šta izvor doprinosi
- Razdvaja političku kontrolu od stručne samostalnosti i pokazuje kako izbor i raspored zaposlenih menjaju korupciju, kvalitet rada i odgovornost.
Otvori izvor ↗ankete u više zemaljaschuster2022
Schuster, C. i dr. (2022), „Exit, Voice, and Sabotage: Public Service Motivation and Guerrilla Bureaucracy in Times of Unprincipled Political Principals“, Journal of Public Administration Research and Theory 32(2): 416–435.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da službenici na politički pritisak ne odgovaraju samo ćutanjem ili odlaskom, već različitim kombinacijama glasa, povlačenja i ometanja.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaalonbarkat2025
Alon-Barkat, S., Gilad, S., Kosti, N. i Shpaizman, I. (2025), „Career Civil Servants’ Socially Embedded Responses to Democratic Backsliding“, Perspectives on Politics.
- Šta izvor doprinosi
- Ispituje kako napadi na demokratske kontrole menjaju osećaj pritiska i ponašanje javnih službenika i pokazuje da stručna pravila mogu oslabiti, ali ne nestaju preko noći.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevagreitens2016
Greitens, S. C. (2016), Dictators and Their Secret Police: Coercive Institutions and State Violence, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da način na koji je policiju, vojsku i službe bezbednosti osnovan radi zaštite lidera oblikuje kome se nasilje usmerava i koliko ono postaje široko.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljadebruin2020
De Bruin, E. (2020), How to Prevent Coups d’État, Cornell University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da paralelne snage mogu smanjiti verovatnoću uspešnog puča, ali povećati rivalstvo, troškove i rizik daljeg širenja nasilja.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaquinlivan1999
Quinlivan, J. T. (1999), „Coup-Proofing“, International Security 24(2): 131–165.
- Šta izvor doprinosi
- Pregledava porodične veze, paralelne službe i kadrovske poteze kojima vođe štite vlast od sopstvene vojske i pokazuje kako time često kvare njen stručni rad.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevameng2020
Meng, A. (2020), Constraining Dictatorship, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da čvrsta i prihvaćena pravila mogu ograničiti lidera i olakšati mirniju mirnu promenu vođe, ali samo ako osnažuju ljude i grupe sposobne da ih sprovedu.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevatalmadge2015
Talmadge, C. (2015), The Dictator’s Army, Cornell University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje cenu političke kontrole vojske: organizacija koja je bezbednija za lidera može biti manje sposobna za rat i složene operacije.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevabarany2016
Barany, Z. (2016), How Armies Respond to Revolutions and Why, Princeton University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Objašnjava zašto vojske u revolucionarnim krizama biraju kažnjavanje i zastrašivanje, neutralnost ili prelazak na stranu demonstranata u zavisnosti od unutrašnje povezanosti, interesa i veza sa sistemom.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljapaine2022
Paine, J. (2022), „Reframing the Guardianship Dilemma: How the Military’s Dual Disloyalty Options Imperil Dictators“, American Political Science Review 116(4): 1425–1442.
- Šta izvor doprinosi
- Razlikuje opasnost da vojska zbaci lidera od opasnosti da odbije da ga brani i pokazuje zašto pretnje iznutra i spolja traže različitu organizaciju prinude.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljatimoneda2023
Timoneda, J. C., Escribà-Folch, A. i Chin, J. (2023), „The Rush to Personalize“, British Journal of Political Science 53(3): 878–901.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da neuspešni pučevi često pokreću naglo, a ne postepeno, koncentrisanje moći u rukama lidera.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjadavenport2007
Davenport, C. (2007), „State Repression and Political Order“, Annual Review of Political Science 10: 1–23.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da obim kažnjavanja zavisi od opažene pretnje, snage državnih službi i postojećih pravila, a da posledice po okupljanje ljudi nisu uvek iste.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjaearl2003
Earl, J. (2003), „Tanks, Tear Gas, and Taxes: Toward a Theory of Movement Repression“, Sociological Theory 21(1): 44–68.
- Šta izvor doprinosi
- Proširuje pogled sa otvorenog nasilja na posredne, birokratske, državne i privatne pritiske, pa takve kazne ne nestaju iz analize samo zato što nisu fizičke.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radiritterconrad2016
Ritter, E. H. i Conrad, C. R. (2016), „Preventing and Responding to Dissent: The Observational Challenges of Explaining Strategic Repression“, American Political Science Review 110(1): 85–99.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da vlast bira kažnjavanje i zastrašivanje prema očekivanoj pretnji i sopstvenim ograničenjima, dok protivnici prilagođavaju taktike očekivanoj reakciji države.
Otvori izvor ↗studija Srbijepetrovic2026
Petrović, V. (2026), „Under Pressure: The Politics of Clientelism and Coercion in Serbia“, Democratization.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako se u Srbiji politička korist i pritisak mogu pojaviti zajedno, pa posao ili usluga nisu uvek odvojeni od straha da će biti izgubljeni.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevagonzalez2020
González, Y. M. (2020), Authoritarian Police in Democracy: Contested Security in Latin America, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje zašto policija može ostati autoritarno ostrvo i posle demokratskih izbora: čuva sopstvenu moć, a političari ponekad imaju korist od njenih starih navika.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljachenoweth2011
Chenoweth, E. i Stephan, M. J. (2011), Why Civil Resistance Works: The Strategic Logic of Nonviolent Conflict, Columbia University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Nalazi da su nenasilne kampanje istorijski češće uspevale jer dopuštaju šire učešće, lakše menjaju metode i privlače ljude iz vlasti, uz upozorenje da poređenje nije savršen eksperiment.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljabeissinger2022
Beissinger, M. R. (2022), The Revolutionary City: Urbanization and the Global Transformation of Rebellion, Princeton University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako urbana koncentracija, demonstracioni efekti i brzina događaja menjaju mogućnost masovne revolucije, ali i njene političke posledice.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjagandhilust2009
Gandhi, J. i Lust-Okar, E. (2009), „Elections under Authoritarianism“, Annual Review of Political Science 12: 403–422.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da autoritarni izbori istovremeno mogu opravdati vlast, izmeriti podršku, vezati važne ljude za sistem i pokrenuti pristalice, ali i otvoriti prostor za opoziciju.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaschedler2013
Schedler, A. (2013), The Politics of Uncertainty: Sustaining and Subverting Electoral Authoritarianism, Oxford University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Objašnjava autoritarni sistem koji održava izbore kao upravljanje neizvesnošću u kojem vlast želi pobedu, ali ne sme potpuno da ukine takmičenje bez gubitka koristi izbora.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radimagaloni2006
Magaloni, B. (2006), Voting for Autocracy, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako nadmoćna vladajuća stranka spaja državne poslove i novac, očekivanje pobede, disciplinu svog vrha i pokretanje birača, ali i kako se taj sistem može raspasti.
Otvori izvor ↗detaljna analiza jednog ili nekoliko slučajevablaydes2011
Blaydes, L. (2011), Elections and Distributive Politics in Mubarak’s Egypt, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da i kontrolisani izbori raspodeljuju položaje i koristi unutar sistema i otkrivaju lokalne mreže koje vlast treba da održava.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljamiller2015
Miller, M. K. (2015), „Democratic Pieces: Autocratic Elections and Democratic Development since 1815“, British Journal of Political Science 45(3): 501–530.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da autoritarni izbori sa više stranaka mogu dugoročno pomoći nastanku organizacija i pravila potrebnih demokratiji, iako kratkoročno mogu učvrstiti vlast.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevalevitskyway2010
Levitsky, S. i Way, L. A. (2010), Competitive Authoritarianism, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako izborno takmičenje može biti stvarna, ali sistematski neravnopravna u medijima, resursima, pravu i državnim službama.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radigreene2007
Greene, K. F. (2007), Why Dominant Parties Lose, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje prevlast vladajuće stranke sa pristupom državnom novcu i poslovima i pokazuje zašto privredne i organizacione promene mogu izjednačiti izbornu utakmicu.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevahowardroessler2006
Howard, M. M. i Roessler, P. G. (2006), „Liberalizing Electoral Outcomes in Competitive Authoritarian Regimes“, American Journal of Political Science 50(2): 365–381.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da zajednički nastup opozicije i manje kažnjavanja povećavaju šansu da izbori otvore politički prostor, ali sami ne garantuju demokratiju.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radigehlbachsonin2014
Gehlbach, S. i Sonin, K. (2014), „Government Control of the Media“, Journal of Public Economics 118: 163–171.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje zašto vlast bira između medija koji snažno promovišu njenu priču i medija kojima publika više veruje, pa potpuna kontrola nije uvek najkorisnija.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjamoustafa2014
Moustafa, T. (2014), „Law and Courts in Authoritarian Regimes“, Annual Review of Law and Social Science 10: 281–299.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da sudovi mogu pomagati vlasti da upravlja i opravdava svoje odluke, ali pod određenim uslovima mogu postati i stvarno mesto spora.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radistokes2013
Stokes, S. C., Dunning, T., Nazareno, M. i Brusco, V. (2013), Brokers, Voters, and Clientelism, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako lokalni posrednici dele koristi, prate političke veze i ponekad rade protiv želje stranačkog vrha, pa razmena podrške za uslugu nije jednostavna komanda odozgo.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjahicken2011
Hicken, A. (2011), „Clientelism“, Annual Review of Political Science 14: 289–310.
- Šta izvor doprinosi
- Razdvaja kupovinu glasova, davanje poslova i koristi političkim pristalicama i dugoročnu razmenu i pokazuje zašto se pod istim nazivom često mešaju različiti odnosi.
Otvori izvor ↗kritički pregled više istraživanjahickennathan2020
Hicken, A. i Nathan, N. L. (2020), „Clientelism’s Red Herrings: Dead Ends and New Directions in the Study of Nonprogrammatic Politics“, Annual Review of Political Science 23: 277–294.
- Šta izvor doprinosi
- Upozorava da siromaštvo, kultura ili tajnost glasa sami ne objašnjavaju političku trgovinu bez posrednika, uverljive nagrade ili kazne i odgovarajućih izbornih uslova.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljabhasingandhi2013
Bhasin, T. i Gandhi, J. (2013), „Timing and Targeting of State Repression in Authoritarian Elections“, Electoral Studies 32(4): 620–631.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da kažnjavanje i zastrašivanje oko izbora ima pažljivo izabrano vreme i mete i da izborni kalendar menja cenu otvorenog protivljenja.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevabuncewolchik2011
Bunce, V. J. i Wolchik, S. L. (2011), Defeating Authoritarian Leaders in Postcommunist Countries, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje koliko su važni dogovor opozicije, rad sa biračima, posmatranje izbora i učenje iz iskustava drugih zemalja, uz upozorenje da regionalni uslovi mnogo menjaju ishod.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevagamboa2022
Gamboa, L. (2022), Resisting Backsliding: Opposition Strategies against the Erosion of Democracy, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da opozicija bolje čuva demokratski prostor kada bira ciljeve i sredstva koja okupljaju širi krug ljudi i ne daju vlasti lak izgovor za zatvaranje sistema.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaong2022
Ong, E. (2022), Opposing Power: Building Opposition Alliances in Electoral Autocracies, University of Michigan Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako opozicione stranke kombinuju terenski rad, saveze i prilagođavanje pritisku i zašto plan mora da odgovara lokalnim uslovima.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevareuter2017
Reuter, O. J. (2017), The Origins of Dominant Parties: Building Authoritarian Institutions in Post-Soviet Russia, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da nadmoćne stranke nastaju kada vođi trebaju moćni ljudi iz različitih krajeva, a oni veruju da će stranka pouzdano deliti položaje i zaštitu.
Otvori izvor ↗razvoj i provera načina merenjameng2021
Meng, A. (2021), „Ruling Parties in Authoritarian Regimes: Rethinking Institutional Strength“, British Journal of Political Science 51(2): 526–540.
- Šta izvor doprinosi
- Upozorava da formalno postojanje partije nije isto što i njena organizaciona snaga i da posledice zavise od stvarne stvarnog prisustva u društvu i samostalnosti.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljaalbertus2015
Albertus, M. (2015), Autocracy and Redistribution, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da autoritarna vlast može mnogo da preraspodeli, ali često da bi oslabila stare moćnike i stvorila nove dobitnike zavisne od politike, a ne da bi svima dala jednaka prava.
Otvori izvor ↗istorijski podaci i poređenjemoustafa2007
Moustafa, T. (2007), The Struggle for Constitutional Power: Law, Politics, and Economic Development in Egypt, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako sistem može osnažiti sudove radi ekonomskog upravljanja i potom se suočiti sa pravnim prostorom koji koriste građani i opozicija.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaginsburgmoustafa2008
Ginsburg, T. i Moustafa, T. (ur.) (2008), Rule by Law: The Politics of Courts in Authoritarian Regimes, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Upoređuje različite funkcije prava pod autoritarizmom i sprečava zaključak da je svaki sud ili zakon samo prazan ukras.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaginsburgsimpser2014
Ginsburg, T. i Simpser, A. (ur.) (2014), Constitutions in Authoritarian Regimes, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da ustavi uređuju odnose unutar vlasti, najavljuju njene namere i daju joj opravdanje čak i kada građanima ne omogućavaju stvarnu kontrolu.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjawhiting2023
Whiting, S. H. (2023), „Authoritarian Legality and State Capitalism in China“, Annual Review of Law and Social Science 19: 357–373.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da zakon može biti jasan i predvidiv u običnim sporovima, a da u politički važnim slučajevima zavisi od volje vlasti.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjascheuerman2006
Scheuerman, W. E. (2006), „Emergency Powers“, Annual Review of Law and Social Science 2: 257–277.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da vanredna ovlašćenja mogu pomoći brzom delovanju, ali da bez jasnog roka i čvrste kontrole lako postaju trajno sredstvo zloupotrebe.
Otvori izvor ↗istraživanje ponašanja javnih službenikagilad2025
Gilad, S., Sulitzeanu-Kenan, R. i Levi-Faur, D. (2025), „A Taste for Government Employment Also Rests on Its Political Flavor“, Public Administration Review 85(5): 1412–1425.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da otpor zaposlenih zavisi od stručnog samopoštovanja, očekivane podrške i toga postoje li bezbedni postupci kroz koje mogu da se usprotive, a ne samo od lične hrabrosti.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevastaronova2026
Staroňová, K., Rybář, M. i Spáč, P. (2026), „Anticipating Illiberalism: Drivers of Bureaucratic Turnover Intention“, Public Money & Management 46(4).
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako privremena imenovanja i stranačka kontrola vrha uprave čine mandat nesigurnijim i sužavaju prostor za stručno neslaganje.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevagross2006
Gross, O. i Ní Aoláin, F. (2006), Law in Times of Crisis: Emergency Powers in Theory and Practice, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Upoređuje modele vanrednih ovlašćenja i pokazuje da formalno proglašavanje izuzetka ne rešava pitanje kontrole, trajanja i povratka na redovna pravila.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevacarothers2023
Carothers, C. (2023), „The Autocrat’s Corruption Dilemma“, Government and Opposition 58(1): 22–38.
- Šta izvor doprinosi
- Objašnjava da novac i povlastice vezuju saveznike za vlast, ali istovremeno kvare rad države, protok informacija i poverenje građana.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljaross2001
Ross, M. L. (2001), „Does Oil Hinder Democracy?“, World Politics 53(3): 325–361.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje prihode od nafte sa manjom zavisnošću vlasti od poreza građana i sa više novca za političke pristalice i aparat sile, uz upozorenje da taj efekat nije isti svuda.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljamorrison2009
Morrison, K. M. (2009), „Oil, Nontax Revenue, and the Redistributional Foundations of Regime Stability“, International Organization 63(1): 107–138.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da različiti neporeski prihodi mogu povećati stabilnost omogućavajući veću potrošnju i manju zavisnost države od oporezovanih građana.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljaescriba2015
Escribà-Folch, A. i Wright, J. (2015), Foreign Pressure and the Politics of Autocratic Survival, Oxford University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da sankcije ne deluju isto kada je moć vezana za jednog čoveka, vojsku ili stranku i da ljudi na vrhu mogu njihov trošak prebaciti na građane.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevahaggardkaufman2016
Haggard, S. i Kaufman, R. R. (2016), Dictators and Democrats: Masses, Elites, and Regime Change, Princeton University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje ponašanje važnih ljudi u vlasti, masovno okupljanje, sukobe oko novca i položaja i rad ustanova da bi objasnio i demokratske promene i autoritarne preokrete.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radiwallace2022
Wallace, J. (2022), Seeking Truth and Hiding Facts: Information, Ideology, and Authoritarianism in China, Oxford University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da vlast traži istinite podatke, a istovremeno kažnjava loše vesti, pa ljudi na nižim nivoima ulepšavaju upravo informacije koje su joj potrebne.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radipetrova2008
Petrova, M. (2008), „Inequality and Media Capture“, Journal of Public Economics 92(1–2): 183–212.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje ekonomsku zavisnost medija sa mogućnošću političke kupovine sadržaja i pokazuje da tržišna slabost menja cenu uredničke nezavisnosti.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaschiffrin2017
Schiffrin, A. (ur.) (2017), In the Service of Power: Media Capture and the Threat to Democracy, CIMA/NED.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako vlasništvo, državno oglašavanje, dozvole i subvencije zajedno mogu staviti medije pod kontrolu i bez formalne cenzure.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radiguriev2020
Guriev, S. i Treisman, D. (2020), „A Theory of Informational Autocracy“, Journal of Public Economics 186: 104158.
- Šta izvor doprinosi
- Objašnjava kako kontrola informacija može održati popularnost vlasti i zašto obrazovanija i povezanija društva podstiču prikrivenije, a ne nužno blaže oblike kontrole.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjarosenfeld2024
Rosenfeld, B. i Wallace, J. (2024), „Information Politics and Propaganda in Authoritarian Societies“, Annual Review of Political Science 27: 263–281.
- Šta izvor doprinosi
- Smešta propagandu među druge načine upravljanja informacijama - cenzuru, praćenje raspoloženja i procenu da li će ljudi verovati poruci.
Otvori izvor ↗istraživanje koje jače proverava šta je uzrokroberts2018
Roberts, M. E. (2018), Censored: Distraction and Diversion Inside China’s Great Firewall, Princeton University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da trenje, strah i zatrpavanje informacijama mogu ograničiti pristup sadržaju čak i kada građani tehnički mogu zaobići blokadu.
Otvori izvor ↗istraživanje koje jače proverava šta je uzrokmilli2025
Milli, S. i dr. (2025), „Engagement, user satisfaction, and the amplification of divisive content on social media“, PNAS Nexus 4(3): pgaf062.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da rangiranje zasnovano na angažovanju može pojačati politički razdoran sadržaj i bez centralne naredbe, što je važno za razlikovanje sistemske manipulacije od platformskih podsticaja.
Otvori izvor ↗istraživanje koje jače proverava šta je uzrokbrady2023
Brady, W. J., McLoughlin, K., Doan, T. N. i Crockett, M. J. (2021), „How Social Learning Amplifies Moral Outrage Expression in Online Social Networks“, Science Advances 7(33): eabe5641.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da same platforme nagrađuju sadržaj koji izaziva ogorčenje, pa duboke podele na internetu ne moraju uvek biti rezultat centralno vođene propagande.
Otvori izvor ↗velika količina podataka sa internetaking2013
King, G., Pan, J. i Roberts, M. E. (2013), „How Censorship in China Allows Government Criticism but Silences Collective Expression“, American Political Science Review 107(2): 326–343.
- Šta izvor doprinosi
- Nalazi da je u proučenom kineskom sistemu cenzura naročito usmerena na potencijal kolektivnog delovanja, a ne na svaku kritiku vlasti.
Otvori izvor ↗provera digitalnih tragova i sadržajaking2017
King, G., Pan, J. i Roberts, M. E. (2017), „How the Chinese Government Fabricates Social Media Posts for Strategic Distraction“, American Political Science Review 111(3): 484–501.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje strategiju odvraćanja pažnje i pozitivnog zatrpavanja prostora, umesto stalnog ubeđivanja ili rasprave sa kritičarima.
Otvori izvor ↗detaljna analiza jednog ili nekoliko slučajevalorentzen2014
Lorentzen, P. (2014), „China’s Strategic Censorship“, American Journal of Political Science 58(2): 402–414.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje zašto vlast ponekad dopušta kontrolisanu kritiku kao izvor informacija, dok istovremeno sprečava kritičare da se udruže i organizuju.
Otvori izvor ↗analiza institucija u Kinitruex2016
Truex, R. (2016), Making Autocracy Work: Representation and Responsiveness in Modern China, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako kontrolisane predstavničke institucije mogu davati informacije i ograničene odgovore građanima bez uvođenja pune političke konkurencije.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjatoepler2020
Toepler, S., Zimmer, A., Fröhlich, C. i Obuch, K. (2020), „The Changing Space for NGOs: Civil Society in Authoritarian and Hybrid Regimes“, VOLUNTAS 31: 649–662.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da vlast ne mora samo da zabrani organizaciju, već može da je slabi registracijom, finansijskim uslovima, blaćenjem ili saradnjom samo sa odabranim grupama.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjaroberts2020
Roberts, M. E. (2020), „Resilience to Online Censorship“, Annual Review of Political Science 23: 401–419.
- Šta izvor doprinosi
- Poredi kada ljudi zaobilaze cenzuru, kada odustaju i kada ograničenja izazovu suprotan efekat, pa pokazuje zašto tehnološka blokada nije uvek delotvorna.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaguriev2019
Guriev, S. i Treisman, D. (2019), „Informational Autocrats“, Journal of Economic Perspectives 33(4): 100–127.
- Šta izvor doprinosi
- Opisuje vlasti koje više ulažu u sliku stručnosti, kontrolu informacija i ciljano kažnjavanje nego u otvoreno masovno nasilje.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radischlumberger2024
Schlumberger, O., Edel, M., Maati, A. i Saglam, K. (2024), „How Authoritarianism Transforms: A Framework for the Study of Digital Dictatorship“, Government and Opposition 59(3): 761–783.
- Šta izvor doprinosi
- Razlikuje korišćenje novih alata za stare metode kontrole od stvarne promene načina vladanja i upozorava da tehnologija nema isti efekat u svim sistemima.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjapaglayan2026
Paglayan, A. S. (2026), „Education as a Political Institution“, Annual Review of Political Science 29: 525–546.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da obrazovanje oblikuje vrednosti, nejednakost, političke veze, nadzor i sposobnost države, pa nije samo neutralna javna usluga.
Otvori izvor ↗istraživanje koje jače proverava šta je uzrokcantoni2017
Cantoni, D. i dr. (2017), „Curriculum and Ideology“, Journal of Political Economy 125(2): 338–392.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da promena nastavnog programa može merljivo promeniti političke stavove učenika, ali nalaz iz Kine ne treba automatski prenositi na druge sisteme.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljaneundorf2024
Neundorf, A., Nazrullaeva, E., Northmore-Ball, K., Tertytchnaya, K. i Kim, W. (2024), „Varieties of Indoctrination: The Politicization of Education and the Media around the World“, Perspectives on Politics 22(3): 771–798.
- Šta izvor doprinosi
- Poredi kako vlast koristi obrazovanje i medije da oblikuje stavove i pokazuje da različiti sistemi to rade različitim spojevima škole, poruka i društvenog pritiska.
Otvori izvor ↗dugoročno neposredno praćenje političkog životawedeen1999
Wedeen, L. (1999), Ambiguities of Domination: Politics, Rhetoric, and Symbols in Contemporary Syria, University of Chicago Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da javni rituali poslušnosti mogu disciplinovati ponašanje i kada ljudi ne veruju doslovno u poruku sistema.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevafeldstein2021
Feldstein, S. (2021), The Rise of Digital Repression: How Technology Is Reshaping Power, Politics, and Resistance, Oxford University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje nadzor, filtriranje sadržaja, gašenje mreže i ciljano uznemiravanje sa stvarnim mogućnostima države i firmama koje joj prodaju tehnologiju.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljaxu2021
Xu, X. (2021), „To Repress or to Co-opt? Authoritarian Control in the Age of Digital Surveillance“, American Journal of Political Science 65(2): 309–325.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da digitalni nadzor omogućava preciznije kažnjavanje i može pojeftiniti kupovanje političke saradnje, ali samo ako država ume i može da ga stvarno koristi.
Otvori izvor ↗studija Irana i međunarodnih tehnoloških firmiconduit2025
Conduit, D. (2025), „Digital Authoritarianism and the Global Technology Industry: Evidence from Iran“, Government and Opposition 60(3): 751–772.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako strane privatne kompanije popunjavaju tehnološke i stručne praznine vlasti i time postaju deo sistema za praćenje i kažnjavanje ljudi.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevatansey2016
Tansey, O. (2016), The International Politics of Authoritarian Rule, Oxford University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako novac, podrška i mešanje iz inostranstva menjaju odnose unutar vlasti i mogu produžiti njen opstanak.
Otvori izvor ↗analiza međunarodnih tokova novca i uticajacooley2017
Cooley, A. i Heathershaw, J. (2017), Dictators Without Borders: Power and Money in Central Asia, Yale University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako banke, nekretnine, pravnici, lobisti i usluge popravljanja ugleda u demokratijama pomažu autoritarnim elitama da sakriju novac i prošire uticaj.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjachenoweth2021
Chenoweth, E. (2021), Civil Resistance: What Everyone Needs to Know, Oxford University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Sažima šta trajnu kampanju drži na okupu - organizaciju, disciplinu, veliki broj učesnika i promenu lojalnosti - i jasno je razlikuje od jednog protesta.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjahan2024
Han, H., Baggetta, M. i Oser, J. (2024), „Organizing and Democracy: Understanding the Possibilities for Transformative Collective Action“, Annual Review of Political Science 27: 245–262.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da trajna organizacija gradi odnose, vođstvo i sposobnost za zajedničko delovanje koje sama vidljivost ili veliki domet na internetu ne mogu zameniti.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaegorov2009
Egorov, G., Guriev, S. i Sonin, K. (2009), „Why Resource-Poor Dictators Allow Freer Media“, American Political Science Review 103(4): 645–668.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da vođi mediji mogu biti potrebni da otkriju loš rad službenika, naročito kada nema dovoljno novca da svaku grešku prikrije ili nadoknadi.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjakuran1995
Kuran, T. (1995), Private Truths, Public Lies: The Social Consequences of Preference Falsification, Harvard University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Objašnjava kako ljudi javno podržavaju ishod koji privatno ne žele kada očekuju društvenu ili političku kaznu zbog iskrenosti.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjagerschewski2023
Gerschewski, J. (2023), The Two Logics of Autocratic Rule, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Razdvaja podršku građana od interesne vezanosti ljudi oko vlasti i tako sprečava da se iskreno odobravanje pomeša sa položajima i koristima.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjamiller2023
Miller, D. T. (2023), „A Century of Pluralistic Ignorance: What We Have Learned About Its Origins, Forms, and Consequences“, Frontiers in Social Psychology 1.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako ljudi sistematski pogrešno procenjuju stavove drugih i time održavaju norme koje većina privatno ne podržava.
Otvori izvor ↗zajednička analiza rezultata mnogih studijaoser2022
Oser, J., Grinson, A., Boulianne, S. i Halperin, E. (2022), „How Political Efficacy Relates to Online and Offline Political Participation: A Multilevel Meta-analysis“, Political Communication 39(5): 607–633.
- Šta izvor doprinosi
- Sabira rezultate 48 studija i nalazi da se ljudi koji više veruju da mogu politički nešto da promene češće uključuju i na internetu i van njega, ali ne dokazuje da samo jačanje tog osećaja uvek pokreće akciju.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radikuran1991
Kuran, T. (1991), „Now Out of Never: The Element of Surprise in the East European Revolution of 1989“, World Politics 44(1): 7–48.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako skrivanje privatnog mišljenja može učiniti sistem prividno stabilnim sve dok mali događaj ne pokrene lanac javnog izjašnjavanja.
Otvori izvor ↗istraživanje koje jače proverava šta je uzrokbuckley2024
Buckley, N., Marquardt, K. L., Reuter, O. J. i Tertytchnaya, K. (2024), „Endogenous Popularity: How Perceptions of Support Affect the Popularity of Authoritarian Regimes“, American Political Science Review 118(2): 1046–1052.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da utisak tuđe podrške može povećati sopstveno odobravanje vlasti, pa javna popularnost delom proizvodi samu sebe.
Otvori izvor ↗analiza anketageddeszaller1989
Geddes, B. i Zaller, J. (1989), „Sources of Popular Support for Authoritarian Regimes“, American Journal of Political Science 33(2): 319–347.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da podrška autoritarnoj vlasti može nastati iz stvarnih rezultata, onoga što su ljudi dugo učili i informacija koje su im dostupne, a ne samo iz straha ili neiskrenog odgovora.
Otvori izvor ↗istorijski podaci i poređenjemichel2023
Michel, J., Miller, M. K. i Peters, M. E. (2023), „How Authoritarian Governments Decide Who Emigrates: Evidence from East Germany“, International Organization 77(3): 527–563.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da vlast može dozvoliti ljudima da odu iz zemlje kao način smanjenja nezadovoljstva, ali zadržavati one koji su joj važni za privredu ili bezbednost.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjagerschewski2013
Gerschewski, J. (2013), „The Three Pillars of Stability: Legitimation, Repression, and Co-optation in Autocratic Regimes“, Democratization 20(1): 13–38.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje stvaranje podrške, vezivanje važnih grupa za vlast i kažnjavanje protivnika kao tri međuzavisna stuba opstanka, umesto da propagandu ili prinudu tretira kao jedino objašnjenje.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevadukalskis2017
Dukalskis, A. i Gerschewski, J. (2017), „What Autocracies Say (and What Citizens Hear): Proposing Four Mechanisms of Autocratic Legitimation“, Contemporary Politics 23(3): 251–268.
- Šta izvor doprinosi
- Poredi priče kojima autoritarne vlasti opravdavaju svoju moć i pokazuje da takva opravdanja nisu samo ukras uz strah i kaznu.
Otvori izvor ↗analiza rada organizacija u Kinispires2011
Spires, A. J. (2011), „Contingent Symbiosis and Civil Society in an Authoritarian State: Understanding the Survival of China’s Grassroots NGOs“, American Journal of Sociology 117(1): 1–45.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako nezavisnije organizacije mogu opstajati kroz prećutnu razmenu usluga i političke neupadljivosti, dok se granica tolerancije stalno menja.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem raditeets2014
Teets, J. C. (2014), Civil Society under Authoritarianism: The China Model, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Objašnjava sistem u kojem vlast dopušta stručnjacima i organizacijama da učestvuju u ograničenoj raspravi, ali zadržava pravo da taj prostor zatvori.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjarutzen2015
Rutzen, D. (2015), „Authoritarianism Goes Global (II): Civil Society Under Assault“, Journal of Democracy 26(4): 28–39.
- Šta izvor doprinosi
- Dokumentuje širenje zakona o stranim agentima, finansiranju i registraciji kao načina sužavanja prostora bez formalne zabrane svih organizacija.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaschleutker2021
Schleutker, E. (2021), „Co-optation and Repression of Religion in Authoritarian Regimes“, Politics and Religion 14(2): 209–240.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako vlast prema verskim grupama kombinuje pristup institucijama, materijalne ustupke, ograničenja i kazne.
Otvori izvor ↗istraživanje na univerzitetimayan2014
Yan, X. (2014), „Engineering Stability: Authoritarian Political Control over University Students in Post-Deng China“, China Quarterly 218: 493–513.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako se studenti kontrolišu izborom kadrova, organizacijama i nadzorom i zašto fakultet nije samo mesto nastave već i mesto političkog organizovanja.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevakimgandhi2010
Kim, W. i Gandhi, J. (2010), „Coopting Workers under Dictatorship“, Journal of Politics 72(3): 646–658.
- Šta izvor doprinosi
- Nalazi da diktature sa čvrstim pravilima i organizacijama nude radnicima više koristi u zamenu za mir i beleže manje protesta, što sindikate čini i kanalom zastupanja i kontrole.
Otvori izvor ↗objašnjenje kako sistem radirobertson2007
Robertson, G. B. (2007), „Strikes and Labor Organization in Hybrid Regimes“, American Political Science Review 101(4): 781–798.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da slabe ili kontrolisane organizacije rada menjaju oblik štrajka i vezu ekonomskog nezadovoljstva sa političkim pritiskom.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevakoesel2014
Koesel, K. J. (2014), Religion and Authoritarianism: Cooperation, Conflict, and the Consequences, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da verske zajednice mogu razmenjivati resurse sa državom, graditi samostalnost ili postati meta kontrole, zavisno od uzajamnih potreba i neizvesnosti.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjaearlbraithwaite2022
Earl, J. i Braithwaite, J. M. (2022), „Layers of Political Repression: Integrating Research on Social Movement Repression“, Annual Review of Law and Social Science 18: 227–248.
- Šta izvor doprinosi
- Povezuje pravne prepreke, birokratske pritiske, digitalne napade i nasilje i pokazuje zašto moramo razlikovati ko kažnjava, koga pogađa i kakvu štetu pravi.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjatsourapas2021
Tsourapas, G. (2021), „Global Autocracies: Strategies of Transnational Repression, Legitimation, and Co-Optation in World Politics“, International Studies Review 23(3): 616–644.
- Šta izvor doprinosi
- Sređuje u jednu mapu različite načine pritiska na ljude u dijaspori: praćenje, pretnje porodici, otmice, digitalne napade i kontrolu putovanja.
Otvori izvor ↗istraživanje koje jače proverava šta je uzrokwasow2020
Wasow, O. (2020), „Agenda Seeding: How 1960s Black Protests Moved Elites, Public Opinion, and Voting“, American Political Science Review 114(3): 638–659.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da nenasilni protesti i kažnjavanje i zastrašivanje nad njima mogu preusmeriti medije i javnost ka građanskim pravima, dok nasilje može pomeriti pažnju ka redu.
Otvori izvor ↗kritički pregled više istraživanjachenoweth2023
Chenoweth, E. (2023), „The Role of Violence in Nonviolent Resistance“, Annual Review of Political Science 26: 55–77.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da se nasilne i nenasilne taktike često mešaju i da efekat nasilja zavisi od mete, reda događaja, sistema i reakcije publike.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljamanekin2022
Manekin, D. i Mitts, T. (2022), „Effective for Whom? Ethnic Identity and Nonviolent Resistance“, American Political Science Review 116(1): 161–180.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da etnička struktura pokreta i odnosi većine i manjine ograničavaju opšti zaključak da je nenasilje jednako dostupno i delotvorno za sve.
Otvori izvor ↗podaci iz velikog broja zemaljakirisci2021
Kirisci, M. i Demirhan, E. (2021), „Resource Wealth as Leverage: Natural Resources and the Failure of Non-Violent Campaigns“, Government and Opposition 56(1): 102–120.
- Šta izvor doprinosi
- Nalazi da prirodni resursi povećavaju verovatnoću neuspeha nenasilnih kampanja jer sistemu daju sredstva da neutralizuje domaću i spoljnu podršku pokretu.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaodonnell1986
O’Donnell, G. i Schmitter, P. C. (1986), Transitions from Authoritarian Rule: Tentative Conclusions about Uncertain Democracies, Johns Hopkins University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da podele unutar vlasti, pregovori i neizvesnost mogu otvoriti prelaz iz autoritarnog sistema, ali ne određuju unapred da će ishod biti demokratski.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjariedl2020
Riedl, R. B., Slater, D., Wong, J. i Ziblatt, D. (2020), „Authoritarian-Led Democratization“, Annual Review of Political Science 23: 315–332.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da ljudi na vrhu ponekad otvore sistem kada nemaju bolji izbor ili kada procene da mogu bezbedno da podnesu izborni poraz.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaloxton2018
Loxton, J. i Mainwaring, S. (ur.) (2018), Life after Dictatorship: Authoritarian Successor Parties Worldwide, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako nasledničke partije čuvaju organizaciju, brend, mreže i birače autoritarnog sistema i mogu opstati ili pobediti u demokratiji.
Otvori izvor ↗kritički pregled više istraživanjavinjamuri2015
Vinjamuri, L. i Snyder, J. (2015), „Law and Politics in Transitional Justice“, Annual Review of Political Science 18: 303–327.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da su suđenja, amnestije i druge mere odgovornosti uvek spoj pravnih normi i političkih odnosa snaga, sa neujednačenim posledicama.
Otvori izvor ↗pregled više istraživanjabakiner2021
Bakiner, O. (2021), „Truth Commission Impact on Policy, Courts, and Society“, Annual Review of Law and Social Science 17: 73–91.
- Šta izvor doprinosi
- Nalazi raspon od ograničenih uspeha do ozbiljnih razočaranja i pokazuje da efekat komisija zavisi od politike, primene preporuka i kriterijuma uspeha.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaambrosio2010
Ambrosio, T. (2009), Authoritarian Backlash: Russian Resistance to Democratization in the Former Soviet Union, Ashgate.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako autoritarne države koriste diplomatiju, međunarodne organizacije i jezik prava i vrednosti da bi oslabile pritisak za demokratiju u susedstvu.
Otvori izvor ↗poređenje međunarodnih organizacijadebre2022
Debre, M. J. (2022), „Clubs of Autocrats: Regional Organizations and Authoritarian Survival“, The Review of International Organizations 17(3): 485–511.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako regionalne organizacije autoritarnih država pružaju uverenje da vlast ima pravo da vlada, posmatrače, policijsku saradnju i zaštitu od spoljnih pritisaka.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaway2015
Way, L. A. (2015), Pluralism by Default: Weak Autocrats and the Rise of Competitive Politics, Johns Hopkins University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da slaba država i podeljeni ljudi na vrhu ponekad sprečavaju potpuno učvršćivanje autoritarne vlasti čak i kada demokratska pravila nisu jaka.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaglasius2018
Glasius, M. (2018), „Extraterritorial Authoritarian Practices: A Framework“, Globalizations 15(2): 179–197.
- Šta izvor doprinosi
- Razdvaja autoritarni sistem od autoritarne prakse i pokazuje kako nadzor, pretnje i kontrola mogu preći granice države.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevamoss2021
Moss, D. M. (2021), The Arab Spring Abroad: Diaspora Activism against Authoritarian Regimes, Cambridge University Press.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje kako izlazak iz zemlje može otvoriti novi glas i resurse za opoziciju, ali i izložiti aktiviste prekograničnom nadzoru i pritisku.
Otvori izvor ↗poređenje više zemalja ili slučajevaclearyozturk2022
Cleary, M. R. i Öztürk, A. (2022), „When Does Backsliding Lead to Breakdown? Uncertainty and Opposition Strategies in Democracies at Risk“, Perspectives on Politics 20(1): 205–221.
- Šta izvor doprinosi
- Pokazuje da potezi opozicije i poštovanje demokratskih postupaka mogu usporiti vladu koja sebi širi ovlašćenja, ali ne brišu prednost koju vlast već ima.
Otvori izvor ↗
Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Istraživački okvir i šira akademska baza