Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Istraživački okvir i šira akademska baza
Zašto zaposleni teže govore 'ne' kada im posao ili mandat stalno zavisi od nove odluke vlasti?
Zaposleni teže govori „ne“ kada mu ugovor, položaj ili mandat uskoro ističe i o produženju odlučuje osoba čiju bi odluku trebalo da kontroliše. Ne mora dobiti direktan nalog; dovoljno je da zna kako su prošli prethodnici koji su se usprotivili. Tada počinje unapred da prilagođava izveštaje, odlaže osetljive predmete i bira bezbednije tumačenje pravila.
Privremeni status tako pretvara lični egzistencijalni rizik u mehanizam institucionalne kontrole. Nije svaki ugovor na određeno politički pritisak i privremeni rad može imati opravdan razlog. Znak problema je kada privremenost dugo traje na rukovodećim i nadzornim mestima, kada obnova mandata nema jasne stručne kriterijume i kada se poklapa sa poslušnošću u predmetima važnim za vlast.
Krajem 2021. godine 213 od 408 najviših službeničkih mesta u Srbiji bilo je popunjeno vršiocima dužnosti. Čovek koji zna da mu položaj uskoro ponovo zavisi od političkog potpisa teže će zaustaviti nezakonit nalog, insistirati na neprijatnom stručnom mišljenju ili ostaviti pisani trag neslaganja. Privremenost tako postaje tiha komanda iako niko nije izgovorio pretnju.
Kako je nalaz razložen u matrici
CEP je izračunao udeo vršilaca dužnosti i opisao višegodišnje zaobilaženje redovnog konkursa; Evropska komisija i PAR Monitor potvrđuju da problem politizacije traje.
Stalan mandat ne garantuje hrabrost, ali smanjuje lični trošak profesionalnog 'ne'. Obnavljanje na kratko pretvara zakonitu karijeru u niz političkih provera lojalnosti.
Da — ovo je jedan od najkonkretnije merljivih srpskih mehanizama zavisnosti uprave.
Ne može se zaključiti da je svaki vršilac dužnosti poslušan ili nestručan. Dokaz se odnosi na institucionalni podsticaj i kršenje smisla privremenog izuzetka.
Novija istraživanja često mere šta zaposleni kažu da bi uradili, a ne njihove stvarne odluke. Zato je nalaz važan trag, ali ne i konačan dokaz ponašanja.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
ankete u više zemalja
Schuster, C. i dr. (2022), „Exit, Voice, and Sabotage: Public Service Motivation and Guerrilla Bureaucracy in Times of Unprincipled Political Principals“, Journal of Public Administration Research and Theory 32(2): 416–435.
- Doprinos ovom odgovoru
- Schuster i koautori pokazuju da službenici nisu automatski poslušni kada smatraju da politički nalog šteti javnom interesu: mnogi pokušavaju da ubede rukovodstvo da odustane, a deo bi radije otišao ili se suprotstavio. Rad, međutim, ne istražuje da li nesiguran mandat ili mogućnost lake smene smanjuju spremnost da se kaže „ne“.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Alon-Barkat, S., Gilad, S., Kosti, N. i Shpaizman, I. (2025), „Career Civil Servants’ Socially Embedded Responses to Democratic Backsliding“, Perspectives on Politics.
- Doprinos ovom odgovoru
- Pokazuje da očekivana politizacija i osećaj da će službenici imati manje uticaja povećavaju želju za odlaskom i smanjuju spremnost da se govori i dodatno ulaže trud. To jeste blisko našem pitanju, ali autori ne testiraju konkretno efekat privremenog ugovora, v.d. statusa ili mandata koji vlast stalno može da obnovi ili prekine.
istraživanje ponašanja javnih službenika
Gilad, S., Sulitzeanu-Kenan, R. i Levi-Faur, D. (2025), „A Taste for Government Employment Also Rests on Its Political Flavor“, Public Administration Review 85(5): 1412–1425.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ovaj rad je za pitanje veoma posredan: proučava ko uopšte želi da se zaposli u državnoj upravi u politički polarizovanom trenutku. Ne proučava postojeće zaposlene, njihove mandate niti odluku da li će se suprotstaviti rukovodstvu.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Staroňová, K., Rybář, M. i Spáč, P. (2026), „Anticipating Illiberalism: Drivers of Bureaucratic Turnover Intention“, Public Money & Management 46(4).
- Doprinos ovom odgovoru
- Staroňová, Rybář i Spáč pokazuju da službenici koji očekuju dolazak neliberalne vlasti mogu početi da razmišljaju o odlasku još pre nego što do promene dođe — naročito oni sa snažnom motivacijom za javnu službu i kada očekuju sukob oko integriteta i vrednosti. Ali ni ovaj rad ne proučava nesigurne mandate ili privremena imenovanja.
pregled više istraživanja
Dahlström, C. i Lapuente, V. (2022), „Comparative Bureaucratic Politics“, Annual Review of Political Science 25: 43–63.
- Doprinos ovom odgovoru
- Dahlström i Lapuente objašnjavaju zašto profesionalna autonomija birokratije može biti važna naspram neposredne političke kontrole. To daje teorijsku logiku pitanju — ali pregled ne testira specifično da li osoba čije ponovno imenovanje zavisi od vlasti zbog toga ređe govori „ne“.
Izvori koji potkrepljuju primer iz Srbije, sa tvrdnjom koju podržavaju i svojim ograničenjem.
Domaći NVO — analiza javne uprave - Provereno 21.08.2026
European Policy Centre (CEP). 2023. The Neverending Story of Senior Civil Service Depoliticisation in Serbia. Belgrade: CEP.
- Šta izvor beleži
- Na kraju 2021. vršioci dužnosti činili su 52% najviših službeničkih mesta, pa je privremeno imenovanje postalo uobičajen način zadržavanja političke kontrole.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da kratki i stalno obnavljani mandati povećavaju lični trošak stručnog odbijanja i zavisnost rukovodioca od političkog potpisa.
- Ograničenje izvora
- Prati vrh državne uprave do 2021. i ne pokazuje da je svaki vršilac dužnosti nestručan ili politički poslušan.
Regionalni NVO monitoring javne uprave - Provereno 21.08.2026
WeBER 2.0 / European Policy Centre. 2023. Western Balkan PAR Monitor 2021/2022. Belgrade: European Policy Centre.
- Šta izvor beleži
- Za Srbiju beleži trajne jazove između formalne reforme i iskustva građana i službenika, naročito u zapošljavanju, transparentnosti i odgovornosti.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da kratki i stalno obnavljani mandati povećavaju lični trošak stručnog odbijanja i zavisnost rukovodioca od političkog potpisa.
- Ograničenje izvora
- Regionalna metodologija daje poređenje, ali ne objašnjava svaku ustanovu niti svaki loš rezultat političkim pritiskom.
Zvanični međunarodni monitoring - Provereno 21.08.2026
European Commission. 2025. Serbia 2025 Report. Commission Staff Working Document. Brussels: European Commission.
- Šta izvor beleži
- Izveštaj beleži slabe izborne uslove, ograničen parlamentarni nadzor, snažan politički pritisak na pravosuđe i zabrinutost da predsednik u praksi usmerava odlučivanje mimo ustavne zamisli.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da kratki i stalno obnavljani mandati povećavaju lični trošak stručnog odbijanja i zavisnost rukovodioca od političkog potpisa.
- Ograničenje izvora
- Izveštaj je vezan za proces pristupanja EU i opisuje određeni period; ne predstavlja naučnu uzročnu studiju niti jedinstvenu ocenu tipa režima.
Recenzirani naučni rad - Provereno 21.08.2026
Pavlović, Dušan. 2020. “The Political Economy Behind the Gradual Demise of Democratic Institutions in Serbia.” Southeast European and Black Sea Studies 20(1): 19–39. https://doi.org/10.1080/14683857.2019.1672929
- Šta izvor beleži
- Rad povezuje slabljenje demokratije sa pravilima i ekonomskim podsticajima koji vlasti omogućavaju da javne resurse pretvara u političku prednost.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da kratki i stalno obnavljani mandati povećavaju lični trošak stručnog odbijanja i zavisnost rukovodioca od političkog potpisa.
- Ograničenje izvora
- Reč je o jednom kauzalnom tumačenju dugog procesa; ne obuhvata razvoj posle 2019. i ne isključuje druga objašnjenja.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →