Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Istraživački okvir i šira akademska baza
Kako vlast koristi rat, pandemiju ili drugu veliku krizu da proširi svoju moć?
Rat, pandemija ili velika bezbednosna kriza mogu opravdano zahtevati brže odluke i privremena ograničenja, ali istovremeno smanjuju uobičajeni prostor za kontrolu vlasti. Izvršna vlast može preuzeti ovlašćenja skupštine, ograničiti okupljanje i kretanje, proširiti nadzor, skratiti javnu raspravu i označiti podatke kao tajne.
Građani u strahu lakše prihvataju mere čiju bi cenu u mirno vreme ozbiljnije proveravali. Opasnost nije samo u prvoj odluci, već u tome ko određuje da pretnja još traje i ko proverava zloupotrebu. Demokratska zaštita postoji kada su mere nužne za konkretnu opasnost, srazmerne, javno obrazložene, vremenski ograničene i pod stvarnom kontrolom suda i skupštine koji mogu reći „ne“.
Tokom pandemije 2020. Srbija je proglasila vanredno stanje, ograničila kretanje i okupljanje i brzo menjala pravila. Najspornije nije bilo to što je država reagovala na opasnu bolest, već što je parlament bio potisnut, odluke su koncentrisane u izvršnoj vlasti, a javna rasprava i kontrola su sužene. Kriza je tako pokazala kako stvarna opasnost može istovremeno opravdati nužne mere i otvoriti prostor za preveliku vlast.
Kako je nalaz razložen u matrici
Pravne analize i prEUgovor problematizuju proglašenje i sprovođenje vanrednog stanja bez pravovremenog parlamentarnog nadzora, kao i zakonitost i srazmernost pojedinih ograničenja.
Autoritarni rizik ne proizlazi iz same hitnosti, već iz odsustva roka, dokaza, kontrole i mogućnosti da se odluka ospori dok još traje.
Da — pandemija je jasan srpski primer širenja izvršne moći u krizi.
COVID-19 je zahtevao brzo delovanje i neke restrikcije su bile javnozdravstveno opravdane. Svaka mera mora se ocenjivati posebno prema tada dostupnim dokazima, nužnosti i srazmernosti.
Posebne mere mogu biti stvarno potrebne u krizi. Važno je da li su nužne, srazmerne, vremenski ograničene, javne i pod kontrolom nekog nezavisnog.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Gross, O. i Ní Aoláin, F. (2006), Law in Times of Crisis: Emergency Powers in Theory and Practice, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Gross i Ní Aoláin pokazuju zašto kriza stvarno može zahtevati brže i šire državne ovlasti, ali i zašto režim vanrednosti stvara posebne pravne i institucionalne rizike. Ključno je kako su ovlašćenja ograničena i ko odlučuje kada izuzetak prestaje.
pregled više istraživanja
Scheuerman, W. E. (2006), „Emergency Powers“, Annual Review of Law and Social Science 2: 257–277.
- Doprinos ovom odgovoru
- Scheuerman pokazuje da izvršna vlast ima snažne podsticaje da proglašava, produžava i politički koristi vanredne situacije. Zato je trajanje i kontrola vanrednih ovlašćenja centralni demokratski problem.
pregled više istraživanja
Ginsburg, T. i Huq, A. Z. (2018), How to Save a Constitutional Democracy, University of Chicago Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ginsburg i Huq daju širi okvir: kriza može olakšati slabljenje ustavnih ograničenja, prava i institucionalne odgovornosti ako izuzetak postane opravdanje za trajno jačanje izvršne vlasti.
pregled više istraživanja
Haggard, S. i Kaufman, R. R. (2021), Backsliding: Democratic Regress in the Contemporary World, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Haggard i Kaufman pokazuju širi obrazac demokratskog nazadovanja kroz polarizaciju i postepeno slabljenje ograničenja vlasti. Za vanredna ovlašćenja i krize ovaj rad je posredan.
pregled više istraživanja
Lührmann, A. (2021), „Disrupting the Autocratization Sequence: Towards Democratic Resilience“, Democratization 28(5): 1017–1039.
- Doprinos ovom odgovoru
- Lührmann pokazuje da autokratizacija nije neizbežan ishod političke krize: proces ima više faza i može biti prekinut otporom institucija, opozicije i društva. Kriza otvara mogućnost, ali ne određuje rezultat.
Izvori koji potkrepljuju primer iz Srbije, sa tvrdnjom koju podržavaju i svojim ograničenjem.
Pravna studija zemlje - Provereno 21.08.2026
Krstić, Ivana, i Marko Davinić. 2021. “Serbia: Legal Response to Covid-19.” U: The Oxford Compendium of National Legal Responses to Covid-19. Oxford University Press. https://doi.org/10.1093/law-occ19/law-occ19-e7
- Šta izvor beleži
- Studija pokazuje kako su se hitne odluke u Srbiji donosile uz slabu parlamentarnu ulogu i više spornih pitanja zakonitosti i proporcionalnosti.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da je pandemija omogućila brzo širenje izvršne moći uz sužen parlamentarni nadzor, iako je stvarna opasnost zahtevala određene hitne mere.
- Ograničenje izvora
- Pravna analiza ocenjuje norme i postupke, ali ne meri sama njihove društvene i političke posledice.
Domaća NVO koalicija — vanredni monitoring - Provereno 21.08.2026
Koalicija prEUgovor. 2020. Alarm izveštaj: napredak Srbije u poglavljima 23 i 24, sa posebnim osvrtom na vanredno stanje. Beograd: prEUgovor.
- Šta izvor beleži
- Izveštaj problematizuje proglašenje vanrednog stanja bez zasedanja parlamenta, brzo menjanje pravila i ograničenu kontrolu izvršne vlasti.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da je pandemija omogućila brzo širenje izvršne moći uz sužen parlamentarni nadzor, iako je stvarna opasnost zahtevala određene hitne mere.
- Ograničenje izvora
- Nastao je usred krize, pa neke posledice i kasniji sudski ishodi tada još nisu bili poznati.
Zvanični međunarodni pravni standard - Provereno 21.08.2026
Venice Commission. 2020. Interim Report on the Measures Taken in the EU Member States as a Result of the COVID-19 Crisis and Their Impact on Democracy, the Rule of Law and Fundamental Rights. CDL-AD(2020)018.
- Šta izvor beleži
- Komisija naglašava nužnost, srazmernost, privremenost i delotvoran parlamentarni i sudski nadzor nad vanrednim ovlašćenjima.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da je pandemija omogućila brzo širenje izvršne moći uz sužen parlamentarni nadzor, iako je stvarna opasnost zahtevala određene hitne mere.
- Ograničenje izvora
- Izveštaj postavlja uporedni standard i nije posebna istraga Srbije niti ocena svake srpske mere.
Domaći NVO — godišnji monitoring ljudskih prava - Provereno 21.08.2026
Beogradski centar za ljudska prava. 2026. Human Rights in Serbia 2025. Urednik Dušan Pokuševski. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
- Šta izvor beleži
- Dvadeset osmi godišnji izveštaj dokumentuje sistemske pritiske i kršenja prava tokom 2025. i objedinjuje podatke institucija i sektorskih organizacija o gonjenju učesnika protesta i incidentima prema novinarima.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da je pandemija omogućila brzo širenje izvršne moći uz sužen parlamentarni nadzor, iako je stvarna opasnost zahtevala određene hitne mere.
- Ograničenje izvora
- Izveštaj prati prava i institucionalno postupanje, a ne tip režima; deo brojčanih podataka preuzima od državnih organa i drugih organizacija i treba ga čitati uz njihove izvorne evidencije.
Recenzirani komparativni pravni rad - Pregledan puni recenzirani rad, metod, srpski predmeti i zaključci
Beretka, Katinka, and Áron Ősze. 2025. ‘Constitutional Court Attitudes and the COVID-19 Pandemic—Case Studies of Hungary, Serbia, and Croatia.’ Frontiers in Political Science 7: 1540881. https://doi.org/10.3389/fpos.2025.1540881
- Šta izvor beleži
- Analizira kako je Ustavni sud Srbije kontrolisao proglašenje vanrednog stanja i ograničenja prava tokom stvarne zdravstvene opasnosti.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Potkrepljuje mehanizam koncentracije izvršne moći uz slabu sudsku kontrolu, bez poricanja realnosti zdravstvene krize.
- Ograničenje izvora
- Pravna analiza odluka ne meri epidemiološku nužnost svake mere niti motive donosilaca.
Primarni pravni izvor — odluka Ustavnog suda - Pregledana zvanična odluka, izreka i obrazloženje
Ustavni sud Republike Srbije. 2020. Rešenje IУо-42/2020 od 21. maja 2020. godine.
- Šta izvor beleži
- Primarna odluka pokazuje kako je Ustavni sud razmatrao odluku o vanrednom stanju i prihvatio obrazloženje o nemogućnosti zasedanja Skupštine.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Dokumentuje institucionalni put kojim je prošireno izvršno odlučivanje dobilo formalnu ustavnosudsku potvrdu.
- Ograničenje izvora
- Većinska sudska odluka nije neutralna potvrda proporcionalnosti svih mera niti dokaz trajnog autoritarnog motiva.
Domaći NVO — godišnji pravni i ljudskopravaški monitoring - Pregledan puni godišnji izveštaj i poglavlja o vanrednom stanju i ograničenju prava
Beogradski centar za ljudska prava. 2021. Ljudska prava u Srbiji 2020. Urednici Dušan Pokuševski i Vesna Petrović. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
- Šta izvor beleži
- Daje hronologiju proglašenja vanrednog stanja, ograničenja prava, čestih izmena pravila i rada institucija tokom 2020.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Dodaje domaći pravni monitoring konkretnih kanala kroz koje je kriza koncentrisala odlučivanje.
- Ograničenje izvora
- Zagovarački monitoring i isti proizvođač kao N07; ne utvrđuje da je svaka mera bila nepotrebna.
Primarni pravni izvor - Provereno 21.08.2026
Republika Srbija. 2006. Ustav Republike Srbije, Službeni glasnik RS 98/2006, engleski prevod Narodne skupštine.
- Šta izvor beleži
- Ustav utvrđuje ko proglašava vanredno stanje, kako Skupština kontroliše odluku i koja prava mogu biti ograničena.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Daje primarni pravni standard prema kome se razlikuju nužna krizna ovlašćenja od prekoračenja ili slabe kontrole.
- Ograničenje izvora
- Tekst Ustava ne pokazuje kako su pravila stvarno primenjena niti da li je određena mera bila proporcionalna.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →