Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Istraživački okvir i šira akademska baza
Kako vlast kontroliše medije i kada ih formalno ne zabranjuje?
Vlast ne mora formalno da zabrani medij da bi uticala na ono što objavljuje. Kontrola može ići preko vlasnika, državnog oglašavanja, dozvola, poreskih i drugih inspekcija, skupih tužbi, pristupa zvaničnicima i informacija ili poslovnih interesa povezanih sa državom.
Urednik vremenom vidi koja tema donosi gubitak oglasa, sudski trošak ili problem vlasniku, pa sam izbegava rizik. Tako nastaje samocenzura, a vlast i dalje može tvrditi da nijedna vest nije zabranjena. Sličan sadržaj u medijima može nastati i zbog tržišta, štednje ili potrage za publikom. Politička kontrola se pouzdanije vidi kada finansijska ili regulatorna nagrada i kazna prate odnos medija prema vlasti, a kritičke redakcije sistematski imaju lošiji pristup i veći trošak.
U Srbiji kritički mediji nisu formalno zabranjeni, ali najveći televizijski kanali i tabloidi vlasti daju neuporedivo više prostora i povoljniji ton. Kontrola se gradi kroz vlasništvo, državno oglašavanje i projektno finansiranje, pristup informacijama, pritisak na novinare, regulator koji slabo reaguje i poslovnu zavisnost medija. Građanin zato može imati slobodu da potraži kritiku, a da je u svakodnevnom informisanju skoro nikad ne sretne.
Kako je nalaz razložen u matrici
CRTA sistematski meri dominantnu zastupljenost vlasti, medijska udruženja i Evropska komisija beleže političke i ekonomske pritiske, a naučni rad povezuje medijski klijentelizam sa smanjenom slobodom. Lokal pres i Res Publika sada lokalno dokumentuju oba finansijska kanala kontrole: državno oglašavanje bez kriterijuma i konkursno sufinansiranje promotivnih sadržaja.
Savremena kontrola medija često ne zatvara redakciju; ona čini kritički rad skupljim, rizičnijim i manje vidljivim, dok provladin sadržaj dobija novac i pristup publici.
Da — kombinacija kvantitativnog monitoringa, intervjua i spoljnih izveštaja snažno potkrepljuje obrazac.
U Srbiji postoji važan kritički medijski prostor, posebno onlajn i na pojedinim kablovskim kanalima. Tvrdnja je o dometu, resursima i neravnopravnosti, ne o potpunom monopolu.
Sličan medijski sadržaj može nastati i zbog tržišta, štednje ili želje za publikom. Za političku kontrolu treba pokazati novac, pritisak ili drugačiji tretman medija.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
objašnjenje kako sistem radi
Gehlbach, S. i Sonin, K. (2014), „Government Control of the Media“, Journal of Public Economics 118: 163–171.
- Doprinos ovom odgovoru
- Gehlbach i Sonin pokazuju da vlast ne mora da ugasi ili zabrani medij da bi uticala na ono što ljudi čuju: može da utiče na njegovu pristrasnost, vlasništvo i ekonomske podsticaje. Potpuna kontrola nije uvek najbolja za vlast — medij koji publika smatra očigledno propagandnim gubi deo sposobnosti da ljude ubedi ili pokrene.
objašnjenje kako sistem radi
Petrova, M. (2008), „Inequality and Media Capture“, Journal of Public Economics 92(1–2): 183–212.
- Doprinos ovom odgovoru
- Petrova pokazuje kako medij može izgubiti nezavisnost i bez državne zabrane: kada bogati i moćni akteri mogu da plate da utiču na informacije koje se objavljuju, ekonomska nejednakost povećava prostor za „zarobljavanje“ medija. Rad nije specifično o autoritarnoj državi, već o ekonomskom mehanizmu kroz koji privatni medij može postati manje nezavisan.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Schiffrin, A. (ur.) (2017), In the Service of Power: Media Capture and the Threat to Democracy, CIMA/NED.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ova zbirka pokazuje kako savremeno „zarobljavanje medija“ često izgleda mnogo suptilnije od cenzure: političke i ekonomske elite koriste vlasništvo, finansijsku zavisnost i druge poluge da privatni mediji formalno ostanu slobodni, a da se njihov prostor za nezavisno novinarstvo postepeno sužava.
objašnjenje kako sistem radi
Guriev, S. i Treisman, D. (2020), „A Theory of Informational Autocracy“, Journal of Public Economics 186: 104158.
- Doprinos ovom odgovoru
- Guriev i Treisman objašnjavaju model u kojem vlast opstaje tako što građane uverava da je sposobna: ulaže u propagandu, cenzuriše nezavisne informacije i kooptira informisane elite koje bi mogle da razbiju tu sliku. Kontrola informacija zato može zameniti veliki deo otvorenog nasilja.
pregled više istraživanja
Rosenfeld, B. i Wallace, J. (2024), „Information Politics and Propaganda in Authoritarian Societies“, Annual Review of Political Science 27: 263–281.
- Doprinos ovom odgovoru
- Rosenfeld i Wallace pokazuju da propaganda nije jedna jednostavna tehnika koja automatski „ispira mozak“: njen efekat zavisi od sadržaja poruke, političkog okruženja, odnosa građana prema izvoru i njihovih prethodnih stavova, a treba je posmatrati zajedno sa cenzurom i drugim načinima upravljanja informacijama.
Izvori koji potkrepljuju primer iz Srbije, sa tvrdnjom koju podržavaju i svojim ograničenjem.
Domaći NVO — sistematski medijski monitoring - Provereno 21.08.2026
CRTA. 2025. Media Monitoring of Political Pluralism: Government in Focus, Opposition Almost Invisible. Beograd: CRTA.
- Šta izvor beleži
- Monitoring nalazi da je više od polovine vremena namenjenog političkim akterima pripalo predsedniku, koji je imao 354 televizijska uključenja uživo i gotovo isključivo neutralan ili pozitivan tretman.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da se mediji mogu podrediti kroz novac, vlasništvo, pristup, regulatornu pasivnost i pritisak, bez formalne zabrane kritičkog sadržaja.
- Ograničenje izvora
- Uzorak obuhvata centralne vesti pet nacionalnih televizija, ali ne meri sve medije, celu programsku ponudu, publiku niti neposredni uticaj takvog izveštavanja na glasanje.
Domaća medijska udruženja — anketno i kvalitativno istraživanje - Provereno 21.08.2026
Asocijacija medija, AOM, NDNV, NUNS, Lokal pres i Slavko Ćuruvija fondacija. 2023. Strategija razvoja medijskog sistema Srbije (2020–2025) i njena implementacija: saznanja, stavovi i predlozi medijskih radnika. Beograd.
- Šta izvor beleži
- Ispitanici opisuju jaz između formalnih pravila i primene, politički uticaj preko finansiranja i regulatora, kao i slabo poverenje u institucije zaštite medijskih sloboda.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da se mediji mogu podrediti kroz novac, vlasništvo, pristup, regulatornu pasivnost i pritisak, bez formalne zabrane kritičkog sadržaja.
- Ograničenje izvora
- Uzorak medijskih radnika i intervjui ne predstavljaju sve redakcije ni celu publiku; nalazi mere iskustva i stavove profesionalne zajednice.
Recenzirani naučni rad - Provereno 21.08.2026
Dragojlov, Aleksandra. 2026. “Influence of Political Clientelism on Media Freedom under Vučić and the Progressive Party.” Nationalities Papers 54(2): 391–407. https://doi.org/10.1017/nps.2025.25
- Šta izvor beleži
- Rad zaključuje da su suptilni mehanizmi posredne kontrole potkopavali medijsku slobodu i pored formalnog usvajanja novih zakona.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da se mediji mogu podrediti kroz novac, vlasništvo, pristup, regulatornu pasivnost i pritisak, bez formalne zabrane kritičkog sadržaja.
- Ograničenje izvora
- Usredsređen je na medijski sektor i oslanja se delom na ograničen broj stručnih intervjua.
Zvanični međunarodni monitoring - Provereno 21.08.2026
European Commission. 2025. Serbia 2025 Report. Commission Staff Working Document. Brussels: European Commission.
- Šta izvor beleži
- Izveštaj beleži slabe izborne uslove, ograničen parlamentarni nadzor, snažan politički pritisak na pravosuđe i zabrinutost da predsednik u praksi usmerava odlučivanje mimo ustavne zamisli.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da se mediji mogu podrediti kroz novac, vlasništvo, pristup, regulatornu pasivnost i pritisak, bez formalne zabrane kritičkog sadržaja.
- Ograničenje izvora
- Izveštaj je vezan za proces pristupanja EU i opisuje određeni period; ne predstavlja naučnu uzročnu studiju niti jedinstvenu ocenu tipa režima.
Mreža lokalnih medija — komparativna analiza - Provereno 21.08.2026
Lokal pres. 2026. State Advertising at the Local Level. Kragujevac: Lokal pres.
- Šta izvor beleži
- Pokazuje da državno oglašavanje može premašiti konkursno sufinansiranje i da novac često ide medijima povezanim sa političkim funkcionerima ili kršenjem kodeksa.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Potkrepljuje ekonomsku kontrolu medija bez zabrane i formalne cenzure.
- Ograničenje izvora
- Istraživanje obuhvata jednu godinu i osam lokalnih samouprava; standardi EMFA korišćeni kao merilo još nisu u celini ugrađeni u domaće pravo.
Lokalni NVO — komparativna analiza finansiranja medija - Provereno 21.08.2026
Res Publika. 2026. Propaganda vs. javni interes: Analiza projektnog finansiranja i medijskog pluralizma u lokalnim zajednicama. Kragujevac: Res Publika.
- Šta izvor beleži
- Dokumentuje kako izbor komisija i raspodela projektnog novca mogu nagraditi promotivno izveštavanje i učiniti lokalne medije zavisnim.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Potkrepljuje finansijsku kontrolu uređivačkog prostora bez formalne zabrane.
- Ograničenje izvora
- Poredi jednu konkursnu godinu u pet lokalnih samouprava i dopunjuje je novinarskim tekstovima; dobro pokazuje mehanizam i slučajeve, ali ne meri njegovu učestalost u celoj Srbiji.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →