Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Istraživački okvir i šira akademska baza
Zašto vlast nekad kazni samo nekoliko ljudi, a nekad udari na celu grupu?
Vlast bira obim kazne prema informacijama koje ima, vrsti pretnje i političkoj ceni. Ako zna ko organizuje druge, kažnjavanje nekoliko vidljivih ljudi može uplašiti mnogo širi krug uz manji javni otpor. Takva precizna kazna ujedno čuva mogućnost da vlast tvrdi da problem nije politički.
Kada ne zna ko je ključan, kada želi da prekine veze unutar cele zajednice ili da pošalje kolektivnu poruku, pritisak postaje širi i pogađa članove porodice, radno mesto, naselje ili čitavu organizaciju. Široka kazna može biti efikasna, ali i skuplja jer stvara više žrtava i mogućih saveznika otpora. Zato slučaj treba opisati konkretno: ko je pogođen, kakvom merom, u kom trenutku i da li je cilj izolovanje organizatora ili kažnjavanje pripadnosti grupi.
Vlast u Srbiji često bira nekoliko vidljivih meta — novinara, organizatora, uzbunjivača ili zaposlenog koji odbije pritisak — jer jedna kazna može poslati poruku široj grupi. Na celu grupu udara kada proceni da organizacija sama predstavlja infrastrukturu otpora, kao kod kampanja protiv kritičkih medija, NVO ili univerziteta. Izbor zavisi od toga da li želi da izoluje 'krivca' ili da razbije mrežu koja mu daje podršku.
Kako je nalaz razložen u matrici
Izveštaji o građanskom prostoru, medijima i političkim pritiscima beleže i ciljane slučajeve i šire kampanje protiv čitavih profesija ili organizacija.
Selektivna kazna štedi resurse i čuva privid normalnosti; kolektivni pritisak se koristi kada pojedinačno zastrašivanje nije dovoljno ili kada solidarnost pretvara metu u simbol.
Da — obe strategije su dokumentovane, ali namera se najčešće zaključuje iz obrasca, ne iz objavljene naredbe.
Više istovremenih postupaka ne dokazuje automatski koordinisanu kampanju. Potrebno je proveriti zajedničku poruku, vreme, aktere, pravni osnov i nesrazmeru.
Granice između ovih vrsta kažnjavanja nisu oštre. Svaki slučaj treba opisati prema tome ko je pogođen, kada, čime i u kom obimu.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Davenport, C. (2007), „State Repression and Political Order“, Annual Review of Political Science 10: 1–23.
- Doprinos ovom odgovoru
- Davenport pokazuje da represija nije automatska reakcija na svako protivljenje: vlast procenjuje političku pretnju, sopstvene mogućnosti i cenu različitih odgovora. Zato intenzitet represije varira, ali njegov pregled više pokazuje koliko je taj izbor složen nego što daje jedno pravilo koje unapred određuje ko će biti meta.
podaci iz velikog broja zemalja
Bhasin, T. i Gandhi, J. (2013), „Timing and Targeting of State Repression in Authoritarian Elections“, Electoral Studies 32(4): 620–631.
- Doprinos ovom odgovoru
- Bhasin i Gandhi vrlo jasno pokazuju da vlast bira koga i kada će represirati. Pred autoritarne izbore češće udara na opozicione lidere i aktiviste koji neposredno ugrožavaju njen rezultat, dok štedi obične birače čiji su joj glasovi i privid legitimnosti još potrebni; pritisak na građane lakše raste posle izbora.
objašnjenje kako sistem radi
Ritter, E. H. i Conrad, C. R. (2016), „Preventing and Responding to Dissent: The Observational Challenges of Explaining Strategic Repression“, American Political Science Review 110(1): 85–99.
- Doprinos ovom odgovoru
- Ritter i Conrad pokazuju da ciljanje zavisi i od onoga što je vlast uradila pre nego što je protivljenje postalo vidljivo. Preventivna represija već „filtrira“ deo potencijalnih protivnika, pa ljudi koje ipak vidimo kako protestuju nisu nasumičan uzorak — često su upravo oni koje ranije prepreke nisu uspele da zaustave.
pregled više istraživanja
Earl, J. (2003), „Tanks, Tear Gas, and Taxes: Toward a Theory of Movement Repression“, Sociological Theory 21(1): 44–68.
- Doprinos ovom odgovoru
- Earl pokazuje da pitanje „koga vlast represira“ ne možemo odvojiti od toga kakvu represiju koristi: različite mere mogu biti usmerene na pojedinca, organizaciju ili širi pokret i mogu dolaziti od države ili drugih aktera. Za samo objašnjenje zašto se bira uska ili široka meta, međutim, rad je više konceptualni okvir nego direktan odgovor.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Greitens, S. C. (2016), Dictators and Their Secret Police: Coercive Institutions and State Violence, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Greitens pokazuje da širina represije zavisi i od toga kakav je aparat sile vlast napravila. Službe sa boljim informacijama lakše identifikuju konkretne protivnike i koriste ciljanu represiju; fragmentisan aparat napravljen prvenstveno da spreči puč ima slabije informacije i podsticaje koji mogu voditi širem i manje selektivnom nasilju.
Izvori koji potkrepljuju primer iz Srbije, sa tvrdnjom koju podržavaju i svojim ograničenjem.
Domaći NVO — monitoring građanskog prostora - Provereno 21.08.2026
Građanske inicijative. 2025. Udruženja građana — sužavanje prostora za delovanje 2024. Beograd: Građanske inicijative.
- Šta izvor beleži
- Na osnovu standardizovane regionalne matrice i dvonedeljnih izveštaja registrovana su 234 slučaja kršenja osnovnih prava i sloboda, uz rast fizičkih i verbalnih napada i drugih pritisaka u odnosu na prethodnu godinu.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da vlast bira nekoliko vidljivih meta radi zastrašivanja, a širi pritisak kada želi da oslabi čitavu organizacionu mrežu.
- Ograničenje izvora
- Evidencija obuhvata dokumentovane i prijavljene slučajeve, a ne reprezentativnu stopu svih incidenata u Srbiji, dok organizacija istovremeno ima jasnu ulogu zaštite građanskog prostora.
Domaće novinarsko udruženje — monitoring napada - Provereno 21.08.2026
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). 2026. NUNS retrospektiva 2025: godina u kojoj je pritisak postao sistem. Beograd: NUNS.
- Šta izvor beleži
- NUNS je evidentirao 371 slučaj, uključujući 113 fizičkih napada i 165 pretnji, uz pravne, ekonomske i digitalne oblike pritiska.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da vlast bira nekoliko vidljivih meta radi zastrašivanja, a širi pritisak kada želi da oslabi čitavu organizacionu mrežu.
- Ograničenje izvora
- Registar zavisi od prijavljenih i dokumentovanih slučajeva, može se preklapati sa drugim bazama i ne meri iskustvo svakog novinara.
Domaći NVO — analiza političke krize - Provereno 21.08.2026
Belgrade Centre for Security Policy. 2025. Political and Institutional Crisis in Serbia: Possible Scenarios. Belgrade: BCSP.
- Šta izvor beleži
- Analiza opisuje masovnu mobilizaciju i rastuću represiju, ali zaključuje da veličina protesta sama ne rešava pitanje organizacije, izbora i podele unutar vlasti.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da vlast bira nekoliko vidljivih meta radi zastrašivanja, a širi pritisak kada želi da oslabi čitavu organizacionu mrežu.
- Ograničenje izvora
- Scenario analiza je vremenski osetljiva i ne predviđa budućnost; zasniva se na informacijama dostupnim do novembra 2025.
Domaći NVO — godišnji monitoring ljudskih prava - Provereno 21.08.2026
Beogradski centar za ljudska prava. 2026. Human Rights in Serbia 2025. Urednik Dušan Pokuševski. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
- Šta izvor beleži
- Dvadeset osmi godišnji izveštaj dokumentuje sistemske pritiske i kršenja prava tokom 2025. i objedinjuje podatke institucija i sektorskih organizacija o gonjenju učesnika protesta i incidentima prema novinarima.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da vlast bira nekoliko vidljivih meta radi zastrašivanja, a širi pritisak kada želi da oslabi čitavu organizacionu mrežu.
- Ograničenje izvora
- Izveštaj prati prava i institucionalno postupanje, a ne tip režima; deo brojčanih podataka preuzima od državnih organa i drugih organizacija i treba ga čitati uz njihove izvorne evidencije.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →