Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Istraživački okvir i šira akademska baza
Zašto sposobni ljudi odlaze iz institucija - i zašto za propadanje uprave nisu krivi samo zaposleni?
Sposobni ljudi odlaze kada njihov rad više ne zavisi od znanja i rezultata, već od političke poslušnosti, a ne postoji bezbedan način da ukažu na problem. Neki napuste instituciju, neki pređu na manje vidljivo mesto, a mnogi ostanu i ćute jer imaju porodicu, kredit i malo drugih poslova.
Svaki odlazak dodatno opterećuje preostale zaposlene i povećava moć kadrova spremnih da se prilagode, pa se propadanje samo ubrzava. Zato loša uprava nije zbir „loših službenika“. Ona može biti proizvod pravila koja nagrađuju ćutanje, kažnjavaju stručni prigovor i uskraćuju ljudima stvaran izbor. Da bi se politički uzrok razlikovao od male plate ili privatnih razloga, treba pratiti ko odlazi, posle kakvog događaja, ko napreduje i kako se prema sličnim zaposlenima postupa.
Sposobni ljudi iz institucija odlaze kada vide da se stručno mišljenje ignoriše, da napredovanje zavisi od veze, da je plata slaba ili da za potpis snose odgovornost bez prava da odluče. Oni koji ostaju rade u pravilima koja nisu sami napravili: sa manjkom ljudi, privremenim rukovodstvom i političkim zahtevima. Zato propadanje uprave nije moralna mana svih zaposlenih, već posledica sistema koji kažnjava samostalnost i troši stručnost.
Kako je nalaz razložen u matrici
Izveštaji o reformi javne uprave beleže probleme sa zadržavanjem kadrova, meritnim zapošljavanjem, vršiocima dužnosti i ograničenim učešćem stručne javnosti u odlučivanju.
Loš sistem pravi negativan izbor: najprilagodljiviji lakše napreduju, najstručniji imaju više alternativa za odlazak, a preopterećeni službenici postaju lice odluka koje nisu mogli da promene.
Da za institucionalni mehanizam; precizni razlozi odlaska razlikuju se među profesijama i ljudima.
Zaposleni zadržavaju ličnu odgovornost za nezakonito postupanje. Razumevanje pritiska nije opravdavanje zloupotrebe, već objašnjenje zašto se problem ne rešava pukom zamenom pojedinaca.
Ljudi odlaze i zbog plate, porodice ili privatnih planova. Politički uzrok treba pokazati kroz vreme odlaska, različit tretman i svedočenja.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
ankete u više zemalja
Schuster, C. i dr. (2022), „Exit, Voice, and Sabotage: Public Service Motivation and Guerrilla Bureaucracy in Times of Unprincipled Political Principals“, Journal of Public Administration Research and Theory 32(2): 416–435.
- Doprinos ovom odgovoru
- Na velikom istraživanju brazilskih državnih službenika autori pokazuju da ljudi sa snažnijom motivacijom da rade u javnom interesu nisu nužno oni koji će najduže trpeti problematične političke naloge: spremniji su da pokušaju da ih zaustave, ali i da napuste posao ako moraju da ih sprovode. Institucija tako može izgubiti upravo ljude kojima je do njenog javnog zadatka najviše stalo.
pregled više istraživanja
Dahlström, C. i Lapuente, V. (2022), „Comparative Bureaucratic Politics“, Annual Review of Political Science 25: 43–63.
- Doprinos ovom odgovoru
- Pokazuje zašto kvalitet institucije ne možemo objasniti samo kvalitetom pojedinačnih zaposlenih: politička kontrola, profesionalna autonomija i pravila po kojima birokratija radi sistematski utiču na korupciju, razvoj i kvalitet usluga. Ljudi rade unutar strukture koja može da im olakša ili oteža profesionalno postupanje.
pregled više istraživanja
Pepinsky, T. B., Pierskalla, J. H. i Sacks, A. (2017), „Bureaucracy and Service Delivery“, Annual Review of Political Science 20: 249–268.
- Doprinos ovom odgovoru
- Pepinsky, Pierskalla i Sacks takođe pomeraju fokus sa „dobrih i loših službenika“ na organizacioni i društveni kontekst u kojem oni rade. Kvalitet usluge zavisi od institucije, odnosa sa građanima i načina na koji je birokratija uklopljena u društvo, a ne samo od lične sposobnosti ili volje zaposlenog.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Alon-Barkat, S., Gilad, S., Kosti, N. i Shpaizman, I. (2025), „Career Civil Servants’ Socially Embedded Responses to Democratic Backsliding“, Perspectives on Politics.
- Doprinos ovom odgovoru
- Autori pokazuju kako demokratsko nazadovanje može samo da proizvede gubitak ljudi iz institucije: oni koji promene vide kao pretnju očekuju veću politizaciju i manji stručni uticaj, češće žele da odu i manje vide smisao u pokušaju da menjaju stvari iznutra. U naknadnom praćenju, namera odlaska bila je povezana i sa stvarnim odlaskom iz službe.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Staroňová, K., Rybář, M. i Spáč, P. (2026), „Anticipating Illiberalism: Drivers of Bureaucratic Turnover Intention“, Public Money & Management 46(4).
- Doprinos ovom odgovoru
- Staroňová, Rybář i Spáč nalaze naročito zabrinjavajući obrazac: kada očekuju neliberalnu vlast i sukob oko profesionalnog integriteta, upravo snažno motivisani i principijelni službenici češće razmišljaju da odu pre nego da ostanu i pruže otpor. Tako politička promena može oslabiti instituciju i pre nego što iko formalno otpusti zaposlene.
Izvori koji potkrepljuju primer iz Srbije, sa tvrdnjom koju podržavaju i svojim ograničenjem.
Regionalni NVO monitoring javne uprave - Provereno 21.08.2026
WeBER 2.0 / European Policy Centre. 2023. Western Balkan PAR Monitor 2021/2022. Belgrade: European Policy Centre.
- Šta izvor beleži
- Za Srbiju beleži trajne jazove između formalne reforme i iskustva građana i službenika, naročito u zapošljavanju, transparentnosti i odgovornosti.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da loša pravila zadržavanja, napredovanja i odlučivanja guraju stručne ljude ka odlasku i opterećuju zaposlene odgovornošću bez autonomije.
- Ograničenje izvora
- Regionalna metodologija daje poređenje, ali ne objašnjava svaku ustanovu niti svaki loš rezultat političkim pritiskom.
Domaći NVO — analiza javne uprave - Provereno 21.08.2026
European Policy Centre (CEP). 2023. The Neverending Story of Senior Civil Service Depoliticisation in Serbia. Belgrade: CEP.
- Šta izvor beleži
- Na kraju 2021. vršioci dužnosti činili su 52% najviših službeničkih mesta, pa je privremeno imenovanje postalo uobičajen način zadržavanja političke kontrole.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da loša pravila zadržavanja, napredovanja i odlučivanja guraju stručne ljude ka odlasku i opterećuju zaposlene odgovornošću bez autonomije.
- Ograničenje izvora
- Prati vrh državne uprave do 2021. i ne pokazuje da je svaki vršilac dužnosti nestručan ili politički poslušan.
Zvanični međunarodni monitoring - Provereno 21.08.2026
European Commission. 2025. Serbia 2025 Report. Commission Staff Working Document. Brussels: European Commission.
- Šta izvor beleži
- Izveštaj beleži slabe izborne uslove, ograničen parlamentarni nadzor, snažan politički pritisak na pravosuđe i zabrinutost da predsednik u praksi usmerava odlučivanje mimo ustavne zamisli.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da loša pravila zadržavanja, napredovanja i odlučivanja guraju stručne ljude ka odlasku i opterećuju zaposlene odgovornošću bez autonomije.
- Ograničenje izvora
- Izveštaj je vezan za proces pristupanja EU i opisuje određeni period; ne predstavlja naučnu uzročnu studiju niti jedinstvenu ocenu tipa režima.
Recenzirani naučni rad - Provereno 21.08.2026
Pavlović, Dušan. 2020. “The Political Economy Behind the Gradual Demise of Democratic Institutions in Serbia.” Southeast European and Black Sea Studies 20(1): 19–39. https://doi.org/10.1080/14683857.2019.1672929
- Šta izvor beleži
- Rad povezuje slabljenje demokratije sa pravilima i ekonomskim podsticajima koji vlasti omogućavaju da javne resurse pretvara u političku prednost.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da loša pravila zadržavanja, napredovanja i odlučivanja guraju stručne ljude ka odlasku i opterećuju zaposlene odgovornošću bez autonomije.
- Ograničenje izvora
- Reč je o jednom kauzalnom tumačenju dugog procesa; ne obuhvata razvoj posle 2019. i ne isključuje druga objašnjenja.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →