Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Istraživački okvir i šira akademska baza
Kako nadzor menja ponašanje ljudi i pre nego što iko bude kažnjen?
Nadzor menja ponašanje već onda kada ljudi veruju da ih je moguće prepoznati i povezati sa posledicom. Ako poruka, odlazak na skup ili kontakt sa određenom osobom može biti vezan za posao, stipendiju, granicu ili policijski dosije, građanin počinje sam da sužava svoje kretanje i govor.
Često izbegava i ljude koji deluju rizično, pa nadzor ne izoluje samo pojedinca nego kida veze potrebne za zajedničko delovanje. Vlast zato ne mora svakoga pratiti niti svakoga kazniti; uverenje da bi mogla čini deo posla. Ipak, tehnička mogućnost nije dokaz stvarne primene. Potrebno je proveriti ko ima pristup podacima, da li se baze povezuju, postoje li tragovi upotrebe i da li se ponašanje menja baš posle verodostojnog signala nadzora.
Nadzor utiče i kada niko ne dobije poziv iz policije. Ako aktivista ili novinar veruje da telefon može biti pregledan, kontakti mapirani ili poruke izvučene bez njegovog znanja, počinje da bira reči, sastanke i izvore opreznije. Amnesty je u Srbiji forenzički dokumentovao slučajeve upotrebe digitalnih alata prema aktivistima i novinarima; efekat takvih slučajeva širi se i na ljude koji nikada nisu bili meta.
Kako je nalaz razložen u matrici
Amnesty je analizom uređaja opisao konkretne infekcije i forenzičko izvlačenje podataka, a SHARE je objasnio zakonske uslove, sudski nalog i rizike ovih tehnologija.
Najširi učinak nadzora je samocenzura: neizvesnost ko je meta i šta se čuva povećava cenu organizovanja i poverljivog razgovora.
Da — konkretni slučajevi potkrepljuju postojanje rizika, dok širi psihološki domet ostaje teško merljiv.
Nije dokazano da su svi kritičari nadzirani niti da je svaki digitalni forenzički pregled nezakonit. Za zakonitu upotrebu potrebni su tačna svrha, sudski nalog, srazmernost i nezavisna kontrola.
To što vlast može da koristi neku tehnologiju ne znači da je stvarno koristi ili da ona deluje. Treba proveriti nabavku, obuhvat, povezivanje podataka i promenu ponašanja.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Feldstein, S. (2021), The Rise of Digital Repression: How Technology Is Reshaping Power, Politics, and Resistance, Oxford University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Feldstein pokazuje kako digitalna tehnologija daje vlastima čitav novi repertoar kontrole — nadzor društvenih mreža, cenzuru, manipulaciju informacijama, gašenje interneta i ciljano kažnjavanje korisnika. Važno je da sama mogućnost da se ljudi lakše identifikuju menja odnos snaga, ali knjiga ne meri direktno koliko ljudi zbog svesti o nadzoru unapred počinju da ćute ili menjaju ponašanje.
podaci iz velikog broja zemalja
Xu, X. (2021), „To Repress or to Co-opt? Authoritarian Control in the Age of Digital Surveillance“, American Journal of Political Science 65(2): 309–325.
- Doprinos ovom odgovoru
- Xu pokazuje šta vlast dobija od digitalnog nadzora: mnogo preciznije saznaje ko joj se zaista protivi i zato može manje da „kupuje mir“ širokim ustupcima, a više da kažnjava konkretne protivnike. U kineskim okruzima uvođenje nadzora povećalo je bezbednosnu potrošnju i hapšenja političkih aktivista, a smanjilo javna dobra.
objašnjenje kako sistem radi
Schlumberger, O., Edel, M., Maati, A. i Saglam, K. (2024), „How Authoritarianism Transforms: A Framework for the Study of Digital Dictatorship“, Government and Opposition 59(3): 761–783.
- Doprinos ovom odgovoru
- Schlumberger i koautori upozoravaju da digitalna tehnologija nije samo efikasnija verzija stare represije: kada nadzor, podaci i digitalna kontrola dovoljno promene sposobnost vlasti da vidi društvo i interveniše u njega, mogu promeniti i sam način autoritarnog vladanja. Za ponašanje pojedinca pre kazne rad je širi teorijski okvir, a ne neposredan dokaz.
studija Irana i međunarodnih tehnoloških firmi
Conduit, D. (2025), „Digital Authoritarianism and the Global Technology Industry: Evidence from Iran“, Government and Opposition 60(3): 751–772.
- Doprinos ovom odgovoru
- Na Iranu Conduit pokazuje da sofisticiran digitalni nadzor ne proizvodi nužno sama država: strane privatne kompanije mogu joj obezbediti tehnologiju i znanje koje nema kod kuće. Rad dobro objašnjava odakle dolazi sposobnost nadzora, ali ne ispituje neposredno kako saznanje da smo nadzirani menja naše ponašanje.
istraživanje koje jače proverava šta je uzrok
Roberts, M. E. (2018), Censored: Distraction and Diversion Inside China’s Great Firewall, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Roberts pokazuje kako kontrola može da deluje i bez stalne kazne: ako pristup informaciji postane dovoljno rizičan, spor ili naporan, veliki broj ljudi jednostavno prestane da pokušava. Tako sama očekivana cena ponašanja može proizvesti samocenzuru i odustajanje i kada zabranu tehnički možemo da zaobiđemo.
Izvori koji potkrepljuju primer iz Srbije, sa tvrdnjom koju podržavaju i svojim ograničenjem.
Međunarodna organizacija za ljudska prava — forenzičko istraživanje - Provereno 21.08.2026
Amnesty International. 2024. A Digital Prison: Surveillance and the Suppression of Civil Society in Serbia. London: Amnesty International.
- Šta izvor beleži
- Izveštaj dokumentuje slučajeve otključavanja telefona i instaliranja špijunskog softvera tokom policijskih ili bezbednosnih razgovora, kao i posledice po rad civilnog društva.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da dokumentovani digitalni nadzor povećava samocenzuru i cenu organizovanja i kod ljudi koji nikada nisu dobili formalnu kaznu.
- Ograničenje izvora
- Forenzički nalazi su snažni za analizirane uređaje, ali broj slučajeva nije mera rasprostranjenosti u celoj populaciji; vlasti su osporile navode o nezakonitom radu.
Domaći NVO — pravna analiza digitalnog nadzora - Provereno 21.08.2026
SHARE Foundation. 2026. Digital Forensics Tools: Legal Framework Analysis — Serbia. Belgrade: SHARE Foundation.
- Šta izvor beleži
- Analiza zaključuje da srpsko pravo ne daje osnov za upotrebu digitalnih forenzičkih alata van krivičnog postupka ili bez sudske naredbe.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da dokumentovani digitalni nadzor povećava samocenzuru i cenu organizovanja i kod ljudi koji nikada nisu dobili formalnu kaznu.
- Ograničenje izvora
- Pravna analiza utvrđuje šta je dozvoljeno, a ne može sama dokazati ko je u svakom pojedinačnom slučaju naredio ili sproveo nezakonit nadzor.
Univerzitetska laboratorija — tehničko istraživanje - Provereno 21.08.2026
Citizen Lab. 2021. Pegasus vs. Predator: Dissident’s Doubly-Infected iPhone Reveals Cytrox Mercenary Spyware. Toronto: Munk School, University of Toronto.
- Šta izvor beleži
- Skeniranje je Srbiju navelo među verovatne korisnike Predator infrastrukture, pokazujući međunarodno tržište alata koji državama daju tajne sposobnosti nadzora.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da dokumentovani digitalni nadzor povećava samocenzuru i cenu organizovanja i kod ljudi koji nikada nisu dobili formalnu kaznu.
- Ograničenje izvora
- Mrežna infrastruktura ukazuje na verovatnog korisnika, ali sama ne dokazuje ko je u Srbiji koristio alat, protiv koga i sa kojim pravnim osnovom.
Domaći NVO — monitoring građanskog prostora - Provereno 21.08.2026
Građanske inicijative. 2025. Udruženja građana — sužavanje prostora za delovanje 2024. Beograd: Građanske inicijative.
- Šta izvor beleži
- Na osnovu standardizovane regionalne matrice i dvonedeljnih izveštaja registrovana su 234 slučaja kršenja osnovnih prava i sloboda, uz rast fizičkih i verbalnih napada i drugih pritisaka u odnosu na prethodnu godinu.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da dokumentovani digitalni nadzor povećava samocenzuru i cenu organizovanja i kod ljudi koji nikada nisu dobili formalnu kaznu.
- Ograničenje izvora
- Evidencija obuhvata dokumentovane i prijavljene slučajeve, a ne reprezentativnu stopu svih incidenata u Srbiji, dok organizacija istovremeno ima jasnu ulogu zaštite građanskog prostora.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →