Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Istraživački okvir i šira akademska baza
Zašto vlast neke organizacije zabranjuje, neke pritiska, a sa nekima sarađuje?
Vlast ne procenjuje sve organizacije prema tome da li su „civilne“, već prema tome šta mogu da urade. Grupa koja pruža socijalnu pomoć, sport ili kulturni program može biti korisna i politički bezopasna, pa joj vlast daje prostor ili novac.
Organizacija koja povezuje ljude iz različitih sredina, prikuplja nezavisne podatke, brani ugrožene ili može brzo da pokrene javni pritisak predstavlja veći rizik. Nju vlast može zabraniti, ostaviti bez finansiranja, izložiti inspekcijama ili prisiliti da se bavi samo uskim uslužnim poslom. Granica se menja: humanitarna grupa postaje „politička“ čim počne da pita zašto je pomoć potrebna i ko je odgovoran. Zato je pravi test koliko organizacija sme samostalno da određuje cilj, novac i javni govor.
Vlast u Srbiji ne postupa isto prema svakoj organizaciji. Grupu koja pruža korisnu uslugu ili nema političke zahteve može finansirati i uključiti u radne grupe; onu koja je važna za legitimitet pokušava da pridobije; organizaciju koja nadzire izbore, otkriva zloupotrebe ili povezuje proteste češće izlaže blaćenju, inspekcijama i drugim pritiscima. Izbor sredstva zavisi od toga koliko je grupa korisna, popularna, zamenljiva i sposobna da organizuje druge.
Kako je nalaz razložen u matrici
Monitoring građanskog prostora beleži istovremeno saradnju države sa delom civilnog društva i selektivne pritiske prema kritičkim organizacijama, dok studije odnosa države i NVO opisuju institucionalizovanu, ali često instrumentalnu saradnju. OKO i FemPlatz sada povezuju političku selektivnost sa novcem: deklarativno partnerstvo sa civilnim društvom ne prati jednak pristup finansiranju, dok privilegovani i neaktivni korisnici mogu dobiti značajna sredstva.
Vlast najpre procenjuje cenu: saradnja je jeftinija od sukoba kada organizacija donosi znanje ili legitimitet; pritisak postaje privlačniji kada ona može da ugrozi kontrolu.
Da — različit tretman i kriterijum političke osetljivosti vide se kroz više sektora.
Finansiranje ili saradnja sa državom ne dokazuju kontrolu, kao što inspekcija ne dokazuje progon. Potrebni su jednaki kriterijumi, transparentan trag odluke i poređenje sa sličnim organizacijama.
Granica između 'uslužne' i 'političke' organizacije nije stalna. Vlast je može menjati, a organizacije se prilagođavaju da bi preživele i nastavile rad.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
pregled više istraživanja
Toepler, S., Zimmer, A., Fröhlich, C. i Obuch, K. (2020), „The Changing Space for NGOs: Civil Society in Authoritarian and Hybrid Regimes“, VOLUNTAS 31: 649–662.
- Doprinos ovom odgovoru
- Toepler i koautori pokazuju da autoritarna vlast ne tretira celo civilno društvo isto: organizacije koje postavljaju političke zahteve može da ograničava i potiskuje, dok pružaocima usluga i organizacijama koje podržavaju režimske poruke može da ponudi novac, prostor i saradnju. Koja će organizacija dobiti štap, a koja šargarepu zavisi i od toga šta radi i koliko je politički opasna.
analiza rada organizacija u Kini
Spires, A. J. (2011), „Contingent Symbiosis and Civil Society in an Authoritarian State: Understanding the Survival of China’s Grassroots NGOs“, American Journal of Sociology 117(1): 1–45.
- Doprinos ovom odgovoru
- Spires pokazuje kako čak i formalno neregistrovane organizacije mogu opstajati pod autoritarnom vlašću ako rešavaju društvene probleme, ne pretvaraju taj rad u demokratske političke zahteve i lokalnim zvaničnicima donose korist bez velikog političkog rizika. Tolerancija zato ne mora značiti slobodu — ona traje dok obe strane imaju razlog da ne pređu nepisanu granicu.
objašnjenje kako sistem radi
Teets, J. C. (2014), Civil Society under Authoritarianism: The China Model, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Teets pokazuje kako je kineska vlast kroz iskustvo naučila da joj civilno društvo može biti i korisno i opasno: organizacije mogu pružati usluge i popravljati javne politike, ali mogu i organizovati protest. Zato nastaje „konsultativni autoritarizam“ koji pokušava da ohrabri korisno učešće, a ograniči ono koje ugrožava političku kontrolu.
pregled više istraživanja
Rutzen, D. (2015), „Authoritarianism Goes Global (II): Civil Society Under Assault“, Journal of Democracy 26(4): 28–39.
- Doprinos ovom odgovoru
- Rutzen dokumentuje kako vlast može sužavati prostor organizacijama bez njihove otvorene zabrane — posebno preko pravila o stranom finansiranju, registraciji i posebnim statusima poput „stranog agenta“. Tako organizacija formalno može nastaviti da postoji, dok joj se praktična cena rada stalno povećava.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Schleutker, E. (2021), „Co-optation and Repression of Religion in Authoritarian Regimes“, Politics and Religion 14(2): 209–240.
- Doprinos ovom odgovoru
- Schleutker pokazuje istu dvostruku logiku na verskim zajednicama: vlast neke pozitivno podržava i uključuje u sistem, a druge ograničava. Izbor zavisi i od ambicija i snage same verske grupe i od toga koliko režim ima sposobnosti i razloga da je kontroliše.
Izvori koji potkrepljuju primer iz Srbije, sa tvrdnjom koju podržavaju i svojim ograničenjem.
Domaći NVO — monitoring građanskog prostora - Provereno 21.08.2026
Građanske inicijative. 2025. Udruženja građana — sužavanje prostora za delovanje 2024. Beograd: Građanske inicijative.
- Šta izvor beleži
- Na osnovu standardizovane regionalne matrice i dvonedeljnih izveštaja registrovana su 234 slučaja kršenja osnovnih prava i sloboda, uz rast fizičkih i verbalnih napada i drugih pritisaka u odnosu na prethodnu godinu.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da vlast bira saradnju, kooptaciju ili pritisak prema političkoj važnosti, korisnosti i organizacionoj snazi udruženja.
- Ograničenje izvora
- Evidencija obuhvata dokumentovane i prijavljene slučajeve, a ne reprezentativnu stopu svih incidenata u Srbiji, dok organizacija istovremeno ima jasnu ulogu zaštite građanskog prostora.
Recenzirani naučni rad - Provereno 21.08.2026
Fagan, Adam, i Natasha Wunsch. 2019. “Fostering Institutionalisation? The Impact of the EU Accession Process on State–Civil Society Relations in Serbia.” Acta Politica 54(4): 607–624. https://doi.org/10.1057/s41269-018-0093-1
- Šta izvor beleži
- Rad nalazi više formalnih kanala konsultacija, ali ograničenu stvarnu institucionalizaciju i slabu mogućnost civilnog društva da utiče na odluke.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da vlast bira saradnju, kooptaciju ili pritisak prema političkoj važnosti, korisnosti i organizacionoj snazi udruženja.
- Ograničenje izvora
- Fokus je na EU konsultacijama i odabranim organizacijama, ne na celom građanskom društvu niti na događajima posle 2017.
Domaća NVO koalicija — polugodišnji monitoring - Provereno 21.08.2026
Koalicija prEUgovor. 2025. Alarm Report on Progress of Serbia in Cluster 1 – May 2025. Beograd: prEUgovor.
- Šta izvor beleži
- Izveštaj dokumentuje istovremenu koncentraciju moći, institucionalne zloupotrebe, pritiske na pravosuđe, selektivnu borbu protiv korupcije, kontrolu medija i represiju prema kritičarima, uz vrlo malo sprovedenih reformi.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da vlast bira saradnju, kooptaciju ili pritisak prema političkoj važnosti, korisnosti i organizacionoj snazi udruženja.
- Ograničenje izvora
- To je polugodišnji izveštaj koalicije sa jasnom reformskom i zagovaračkom ulogom, pa njegove ocene treba proveravati kroz navedene primere, dokumente i izvore za svaku oblast.
Zvanični međunarodni monitoring - Provereno 21.08.2026
European Commission. 2025. Serbia 2025 Report. Commission Staff Working Document. Brussels: European Commission.
- Šta izvor beleži
- Izveštaj beleži slabe izborne uslove, ograničen parlamentarni nadzor, snažan politički pritisak na pravosuđe i zabrinutost da predsednik u praksi usmerava odlučivanje mimo ustavne zamisli.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Tvrdnju da vlast bira saradnju, kooptaciju ili pritisak prema političkoj važnosti, korisnosti i organizacionoj snazi udruženja.
- Ograničenje izvora
- Izveštaj je vezan za proces pristupanja EU i opisuje određeni period; ne predstavlja naučnu uzročnu studiju niti jedinstvenu ocenu tipa režima.
Domaće NVO i istraživački medij — longitudinalna analiza konkursa - Provereno 21.08.2026
BIRN Srbija i Građanske inicijative. 2023. Javno o javnim konkursima: Pregled projektnog finansiranja u oblastima medija, civilnog društva, kulture i omladine u 2022. godini. Beograd: BIRN Srbija i Građanske inicijative.
- Šta izvor beleži
- Pokazuje da saradnja i finansiranje civilnog društva nisu neutralni kada stručne i kritičke organizacije nemaju isti pristup kao privilegovani korisnici.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Daje dokaz za selektivni izbor organizacija sa kojima država sarađuje ili koje finansira.
- Ograničenje izvora
- Baza i monitoring pokazuju obrasce i rizike; samo ponavljanje korisnika ne dokazuje podobnost ili zloupotrebu bez pregleda konkretnog konkursa, odluke i rezultata projekta.
Domaći NVO — analiza javnog finansiranja - Provereno 21.08.2026
FemPlatz. 2024. Analiza javnih konkursa za podršku projektima udruženja usmerenih na promociju, zaštitu i unapređenje rodne ravnopravnosti i sprečavanje nasilja prema ženama objavljenih tokom 2023. Pančevo: FemPlatz.
- Šta izvor beleži
- Pokazuje da strategije žene i ženske organizacije nazivaju partnerkama, dok im konkursna praksa ostavlja veoma mali deo sredstava.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Potkrepljuje selektivnu saradnju: deklarativno priznanje ne znači ravnopravan pristup resursima.
- Ograničenje izvora
- Desk analiza i četiri intervjua precizno proveravaju izabrane konkurse, ali ne dokazuju da je svako finansirano udruženje GONGO niti da je svaka loša odluka politički motivisana.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →