Državna pomoć prestaje da bude pravo kada više ne zavisi od javnih i jednakih kriterijuma, već od procene političkog posrednika ili očekivane podrške.

Pritisak se može videti kada se pomoć deli neposredno pred izbore, kada korisnici moraju da daju podatke o glasanju ili prisustvu na skupu, ili kada im se poručuje da će bez „pravog“ izbornog rezultata izgubiti ono što primaju. Čovek tada ne bira samo političku opciju, već rizikuje hranu, lečenje, stanovanje ili drugi osnovni oslonac. Pomoć ugroženima sama po sebi nije kupovina podrške i država ima obavezu da je daje. Zaštita od političke zloupotrebe postoji kada su uslovi unapred poznati, odluka obrazložena, podaci zaštićeni i građanin može da se žali nezavisno od stranke.