Srbija: dokumentovana primena istog okvira
Istraživački okvir i šira akademska baza
Zašto policija, vojska i službe pristaju da izvrše politički rizična naređenja?
Policajci, vojnici i pripadnici službi ne izvršavaju rizična politička naređenja samo zato što su „poslušni“. Oni procenjuju ko će verovatno ostati na vlasti, ko kontroliše njihovu platu i napredovanje, šta će se dogoditi njihovoj porodici i da li će jednog dana odgovarati za ono što su uradili.
Vlast povećava poslušnost izborom lojalnih starešina, posebnim povlasticama, nadzorom unutar službi i porukom da će odbijanje biti brzo kažnjeno, dok će izvršenje ostati nekažnjeno. Važno je i šta rade njihove kolege: pojedinac mnogo teže odbija naređenje ako misli da će ostati sam. Zato se ponašanje službi u krizi može naglo promeniti kada procene da se menja odnos snaga i da stara zaštita više nije sigurna.
Policajac ili pripadnik službe u Srbiji ne odlučuje samo da li se slaže sa političkim vrhom. Procenu oblikuju komandni lanac, mogućnost napredovanja ili kazne, pravna zaštita, očekivanje da li će naređenje biti istraženo i uverenje da li će sadašnja vlast opstati. Kada su nadzor i odgovornost slabi, lični rizik odbijanja može biti veći od rizika izvršenja spornog naređenja.
Kako je nalaz razložen u matrici
BCBP dokumentuje politizaciju i slabu kontrolu sektora, dok su domaće i međunarodne organizacije tokom protesta beležile navode o prekomernoj sili i sporoj ili nedelotvornoj odgovornosti.
Poslušnost ne mora značiti ideološku odanost. Često je racionalan odgovor na hijerarhiju u kojoj je neposredna kazna za neposlušnost izvesna, a buduća kazna za zloupotrebu neizvesna.
Da — izvori dobro potkrepljuju strukturu podsticaja, ali motiv svakog pojedinačnog službenika ostaje različit.
Navod o nezakonitoj sili zahteva nezavisnu istragu za svaki slučaj. Ne sme se čitava policija proglasiti političkim izvršiocem na osnovu postupanja pojedinih jedinica ili komandanata.
O unutrašnjim odlukama policije i vojske često saznamo tek posle krize. Jedan slučaj može dobro objasniti postupak, ali ne mora važiti svuda.
Radovi koji potkrepljuju ovaj odgovor, sa vrstom dokaza i objašnjenjem njihove veze sa tvrdnjom.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Greitens, S. C. (2016), Dictators and Their Secret Police: Coercive Institutions and State Violence, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Greitens pokazuje kako organizacija bezbednosnog aparata oblikuje kome su prinudne službe lojalne i kakvu represiju mogu da sprovedu. Pojedinačna poslušnost zavisi od institucije u kojoj službenik radi, ne samo od ličnog stava.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Talmadge, C. (2015), The Dictator’s Army, Cornell University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Talmadge pokazuje da politički kriterijumi u unapređenju, komandovanju i obuci mogu povećati lojalnost režimu, ali istovremeno oslabiti profesionalnu vojnu sposobnost. Struktura karijere zato menja računicu oficira.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Barany, Z. (2016), How Armies Respond to Revolutions and Why, Princeton University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Barany pokazuje zašto vojska u nekim revolucijama brani režim, u drugim odbija da puca, a u trećim se deli. Odluka zavisi od kohezije vojske, odnosa sa vlašću, legitimiteta, karaktera protesta i spoljnog okruženja.
podaci iz velikog broja zemalja
Paine, J. (2022), „Reframing the Guardianship Dilemma: How the Military’s Dual Disloyalty Options Imperil Dictators“, American Political Science Review 116(4): 1425–1442.
- Doprinos ovom odgovoru
- Paine pokazuje da vojska ima dve vrste mogućeg neposluha — može ugroziti diktatora pučem ili odbiti da ga zaštiti od protivnika. Način na koji lider organizuje civilno-vojne odnose pokušava da smanji oba rizika.
poređenje više zemalja ili slučajeva
Svolik, M. W. (2012), The Politics of Authoritarian Rule, Cambridge University Press.
- Doprinos ovom odgovoru
- Svolik daje širi okvir: aparat sile je deo koalicije koja održava autoritarnu vlast, ali njegovi pripadnici imaju sopstvene interese i mogu postati pretnja lideru. Zato režim mora stalno da upravlja njihovom lojalnošću.
Izvori koji potkrepljuju primer iz Srbije, sa tvrdnjom koju podržavaju i svojim ograničenjem.
Domaći NVO — istraživački izveštaj - Provereno 21.08.2026
Đokić, Katarina, Saša Đorđević, Marija Ignjatijević, Jelena Pejić Nikić i Predrag Petrović. 2020. Security Sector Capture in Serbia – An Early Study. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
- Šta izvor beleži
- Studija povezuje veći broj slučajeva i primarnih i sekundarnih izvora kako bi pokazala obrasce političke kontrole, slabljenja nadzora i korišćenja bezbednosnih institucija u interesu vladajuće strukture.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Dokumentuje političke veze, hijerarhiju i slabu odgovornost koje oblikuju podsticaje službenika.
- Ograničenje izvora
- Autori je izričito predstavljaju kao ranu i sektorsku studiju; ona ne meri svaku instituciju niti dokazuje da je svaki pojedinačni postupak centralno naređen.
Domaći NVO — godišnji monitoring ljudskih prava - Provereno 21.08.2026
Beogradski centar za ljudska prava. 2026. Human Rights in Serbia 2025. Urednik Dušan Pokuševski. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
- Šta izvor beleži
- Dvadeset osmi godišnji izveštaj dokumentuje sistemske pritiske i kršenja prava tokom 2025. i objedinjuje podatke institucija i sektorskih organizacija o gonjenju učesnika protesta i incidentima prema novinarima.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Godišnji monitoring ljudskih prava beleži postupanje policije i pitanje odgovornosti u protestnom kontekstu.
- Ograničenje izvora
- Izveštaj prati prava i institucionalno postupanje, a ne tip režima; deo brojčanih podataka preuzima od državnih organa i drugih organizacija i treba ga čitati uz njihove izvorne evidencije.
Domaći NVO — monitoring građanskog prostora - Provereno 21.08.2026
Građanske inicijative. 2025. Udruženja građana — sužavanje prostora za delovanje 2024. Beograd: Građanske inicijative.
- Šta izvor beleži
- Na osnovu standardizovane regionalne matrice i dvonedeljnih izveštaja registrovana su 234 slučaja kršenja osnovnih prava i sloboda, uz rast fizičkih i verbalnih napada i drugih pritisaka u odnosu na prethodnu godinu.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Domaći monitoring građanskog prostora prikuplja slučajeve hapšenja, nasilja i zastrašivanja aktivista.
- Ograničenje izvora
- Evidencija obuhvata dokumentovane i prijavljene slučajeve, a ne reprezentativnu stopu svih incidenata u Srbiji, dok organizacija istovremeno ima jasnu ulogu zaštite građanskog prostora.
Zvanični međunarodni monitoring - Provereno 21.08.2026
European Commission. 2025. Serbia 2025 Report. Commission Staff Working Document. Brussels: European Commission.
- Šta izvor beleži
- Izveštaj beleži slabe izborne uslove, ograničen parlamentarni nadzor, snažan politički pritisak na pravosuđe i zabrinutost da predsednik u praksi usmerava odlučivanje mimo ustavne zamisli.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- EU izveštaj pruža nezavisnu spoljašnju proveru problema sa policijskom odgovornošću i osnovnim pravima.
- Ograničenje izvora
- Izveštaj je vezan za proces pristupanja EU i opisuje određeni period; ne predstavlja naučnu uzročnu studiju niti jedinstvenu ocenu tipa režima.
Recenzirani naučni rad - Provereno 21.08.2026
Petrović, Valentina. 2025. “Under Pressure: The Politics of Clientelism and Coercion in Serbia.” Democratization, online first: 1–26. https://doi.org/10.1080/13510347.2025.2520349
- Šta izvor beleži
- Anketa pokazuje da se politička prinuda oslanja na ekonomsku i institucionalnu zavisnost, a ne samo na ideološku saglasnost.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Podržava tumačenje da izvršilac procenjuje karijeru, sigurnost i cenu neposlušnosti, ne samo sadržaj naloga.
- Ograničenje izvora
- Rad ne ispituje reprezentativan uzorak policajaca ili vojnika niti njihove lične motive.
Domaći think tank — analiza jednog protestnog ciklusa - Pregledan puni izveštaj, sažetak i opis događaja
Đorđević, Saša. 2020. Spontani protest i postupanje policije. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
- Šta izvor beleži
- U julu 2020. beleži nasilje dela demonstranata, ali i brutalnu ili prekomernu policijsku silu, napade na novinare i pitanja komandne odgovornosti.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Pokazuje kako komandni lanac i institucionalna reakcija oblikuju sprovođenje rizičnog naređenja na terenu.
- Ograničenje izvora
- Jedan kratki protestni ciklus ne otkriva motiv svakog policajca.
Domaći centar za ljudska prava — analiza predmeta i dokaza - Pregledan puni izveštaj, dokumentovana hronologija i navedeni predmeti
Ilić, Vladica, Sanja Radivojević i Luka Mihajlović. 2021. Istrage slučajeva policijskog zlostavljanja na julskim građanskim protestima 2020. godine. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava.
- Šta izvor beleži
- Prati kako su prijave, snimci i medicinska dokumentacija prolazili kroz tužilaštvo i unutrašnju kontrolu, uz kašnjenja i teškoće identifikacije.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Potkrepljuje da očekivanje slabe individualne odgovornosti smanjuje budući rizik izvršenja spornog naređenja.
- Ograničenje izvora
- Podnete prijave nisu presude, a autori zastupaju deo oštećenih.
Zvanični međunarodni ugovorni monitoring ljudskih prava - Pregledan puni usvojeni dokument, naročito tačke 26–27 i 40–43
United Nations Human Rights Committee. 2024. Concluding Observations on the Fourth Periodic Report of Serbia. CCPR/C/SRB/CO/4, 3 May 2024.
- Šta izvor beleži
- UN komitet nalazi visok broj pritužbi, niske stope gonjenja i odsustvo odgovornosti za policajce u protestima 2020.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Nezavisno potvrđuje mehanizam u kojem je kazna za prekoračenje neizvesna, dok je hijerarhijska naredba neposredna.
- Ograničenje izvora
- Ugovorno telo ne utvrđuje lični motiv niti presuđuje svaki incident.
Međunarodna organizacija za ljudska prava — godišnji monitoring - Pregledan zvanični zemaljski izveštaj za 2025/26
Amnesty International. 2026. The State of the World’s Human Rights 2025/26 — Serbia.
- Šta izvor beleži
- Za 2025. beleži prekomernu silu, zastrašivanje i prebijanje tokom uglavnom mirnih protesta širom Srbije.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Dodaje savremeni dokaz da se politički rizična primena sile ne svodi na jedan događaj iz 2020.
- Ograničenje izvora
- Monitoring ne utvrđuje komandnu odluku i pravnu odgovornost u svakom slučaju.
Međunarodna terenska inspekcija — Savet Evrope - Pregledan puni zvanični izveštaj, metod, nalazi i odgovor Vlade
European Committee for the Prevention of Torture and Inhuman or Degrading Treatment or Punishment (CPT). 2024. Report to the Serbian Government on the Visit to Serbia from 21 to 30 March 2023. CPT/Inf (2024) 04.
- Šta izvor beleži
- Terenska delegacija kroz razgovore, spise i medicinsku dokumentaciju nalazi teška zlostavljanja i slabosti istraga, uz svedočenja mnogih o korektnom tretmanu.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Pokazuje kako stvarna verovatnoća istrage i sankcije oblikuje profesionalne podsticaje u policijskom lancu.
- Ograničenje izvora
- Fokus je policijski pritvor, ne politička naređenja ili vojska kao celina.
Primarni izvor — nalaz nezavisnog državnog organa - Pregledan puni zvanični izveštaj i odeljak o policijskom postupanju
Zaštitnik građana Republike Srbije. 2022. Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2021. godinu.
- Šta izvor beleži
- Zaštitnik utvrđuje nezakonito postupanje i povredu prava u jednom slučaju iz protesta, kao i propuste dokumentovanja i identifikacije.
- Koju tvrdnju potkrepljuje
- Primarnim domaćim nalazom pokazuje da odgovornost zavisi od toga da li se upotreba sile beleži i službenik može identifikovati.
- Ograničenje izvora
- Nalaz u pojedinačnim predmetima ne opisuje motive ili postupanje cele policije.
Nedostaje relevantan izvor? Pošaljite nam ga.
Predložite izvor ili prijavite grešku u ovom odgovoru →